Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. марта 2004. године, у ескалацији насиља косовских Албанаца над Србима за два дана убијено је 31 лице, 800 повријеђено, међу којима и 65 војника КФОР-а, 4.000 Срба расељено, спаљено више од хиљаду српских кућа и уништени 31 црква и манастир, од којих многи из средњег вијека. НАТО, Савјет безбједности УН, ЕУ и цјелокупна јавност најоштрије осудили етничко чишћење на Космету. Услиједили масовни протести Срба.

Мартовски погром означава погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији марта 2004. године, који су организовали ОВК и албански терористи. Мартовском погрому су претходила бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нијесу адекватно реаговале. Непосредан повод за реализацију погрома је било објављивање вијести о дављењу тројице албанских дјечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански и свјетски медији најприје окривили Србе из сусједног села Зупче.

Од 17. до 19. марта 2004. године протјеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српске културно-историјски споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову и Метохији се састојао у масовном прогону Срба, најмасовнијем од 1999. године. Процјењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повријеђено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нијесу категорисане. Уништено је око 10.000 вриједних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, вјенчаних и умрлих, које свједоче о вјековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала и/или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника КФОР-а, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није била спремна или није жељела да осујети или спријечи нападе. Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом мијењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као „серију акција”, затим као „организовану акцију” и као „спонтану реакцију”. И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас. Главни задатак Албанаца био је усмјерен на уништење српске културне баштине, јер је било потребно да се уништи сваки траг историјског континуитета српског народа и државе на Косову и Метохији.

Тај злочин задобио је чудовишне размјере због чињенице да су српска држава и српски народ и култура историјски присутније него на било којој другој тачки на свијету. Све што је опстајало упркос отоманском ропству опстајало је безмало хиљаду година, а уништено је само за два дана у XXI вијеку, на тлу Европе. Ту баштину коју су уништавали Албанци, Приштина данас проглашава за своју и тражи чланство у УНЕСКО-у.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This