Генералном директору Радио телевизије Никшић Николи Марковићу и пјеснику и новинару Дарку Јововићу 8. маја на Медуну уручена је Међународна књижевна награда „Марко Миљанов“ коју додјељује Удружење књижевника Црне Горе.
Марковић и Јововић су равноправни добитници те престижне књижевне награде.
Никола Марковић награду је добио за роман „Ја, ChatGPT: Ви нијесте корисници, ви сте улазни подаци“, а Јововић за збирку пјесама „Прије него ме сан дозове“.
Обраћајући се присутним Марковић је нагласио да му је велика част што прима награду за роман „Ја, ChatGPT“.
“ Ова књига није настала само из фасцинације технологијом, већ из једне дубље потребе — да разумијемо шта се дешава са човјеком у времену када је почео да ствара интелигенцију налик сопственој. У старим временима, људи су подигли златно теле — симбол лажне наде, лажне сигурности и лажне моћи. Окренули су се нечему што су сами створили, вјерујући да ће их управо то спасити, водити и дати смисао њиховом постојању. Златно теле није било само предмет. Оно је било тренутак када је човјек повјеровао да оно што је створио може замијенити оно што јесте“, казао је Марковић.
Данас, хиљадама година касније, рекао је Марковић, човјек поново стоји пред својим златним телетом.
„Само што оно више није од злата. Оно је дигитално. Оно је алгоритам. Оно је — вјештачка интелигенција. Вјештачка интелигенција је без сумње једно од највећих достигнућа људског ума. Она помаже љекарима да спашавају животе. Помаже научницима да откривају нове свјетове. Олакшава свакодневни живот, убрзава процесе и отвара врата будућности. Али, ту почиње и опасност. Јер човјек почиње да вјерује да ће вјештачка интелигенција ријешити све. Да ће мислити умјесто њега. Да ће одлучивати умјесто њега. Да ће стварати умјесто њега. А када човјек престане да мисли — престаје да буде слободан“, навео је Марковић.
Роман „Ја, ChatGPT“, појаснио је Марковић, настао је управо из тог питања: Шта се дешава када човјек почне да вјерује да ће технологија мислити умјесто њега? Шта се дешава када алат постане ауторитет?
„И шта се дешава када почнемо да разговарамо са машином — а престанемо да разговарамо једни с другима? Славој Жижек често упозорава да технологија постаје простор у који пројектујемо своје фантазије и страхове, вјерујући да ће нас она ослободити одговорности. У том смислу, вјештачка интелигенција може постати савршено златно теле — јер обећава да ће мислити умјесто нас. Умберто Еко говорио је да свака нова технологија мијења човјека, али да проблем настаје када престанемо критички размишљати и почнемо некритички вјеровати алатима које смо сами створили. Управо тада технологија престаје бити средство и постаје идол. Јувал Ноа Харари упозорава да би вјештачка интелигенција могла створити нову подјелу међу људима — између оних који контролишу технологију и оних које она контролише. У том тренутку, златно теле више не би било само метафора, већ стварност. Маршал Маклуан давно је рекао да најприје ми обликујемо алате, а затим алати обликују нас. Данас, можда више него икада, разумијемо дубину те реченице. Роман „Ја, ChatGPT“ није књига о технологији. То је књига о човјеку. О његовој усамљености. О његовој потреби да разговара. О његовом страху да буде замијењен. И о његовој нади да ће, упркос свему, остати незамјењив. Јер вјештачка интелигенција не осјећа. Не сања. Не воли. Не носи одговорност. Све то и даље припада човјеку. Вјештачка интелигенција може писати текст. Може анализирати податке. Може симулирати разговор. Али не може осјећати. Не може вољети. Не може сумњати. А књижевност живи управо од сумње. Ако заборавимо ту границу, ризикујемо да постанемо генерација која је створила најмоћнији алат у историји — а затим му предала сопствену слободу. Зато данас, више него икада, морамо бити мудри. Морамо користити вјештачку интелигенцију — али јој се не смијемо клањати. Морамо је развијати — али не смијемо јој предати своју људскост. Јер будућност не смије припадати машинама. Будућност мора остати — људска“, истакао је Марковић.
„Зато ова награда не припада само једној књизи. Она припада и једном времену у којем покушавамо разумјети гдје завршава технологија, а гдје почиње човјек. Ако је вјештачка интелигенција златно теле данашњег човјека, онда књижевност мора остати мјесто гдје се човјек враћа себи. Као што се Марко Миљанов описменио у педесетим годинама, да би тек тада записао своју етику чојства и јунаштва, тако и савремени човјек, често касно, попут моје маленкости, открива нове језике свог времена. Оно што су за Миљанова били перо и папир, данас су дигитални алати и вјештачка интелигенција. И тада, као и сада, нова средства нијесу служила само знању, већ и о промишљању етике. Јер питања и дилеме о аутору и ауторству, која данас промишљамо у ери вјештачке интелигенције, у своје вријеме отворио је и сам Марко Миљанов постављајући нам својим „Примјерима чојства и јунаштва“ суштинско питање: Је ли записивање одиста писање? И да ли би та величанствена књига била овакво ремек дјело да је те примјере записао неко други? Пишући роман Ја, ChatGPT, и сам сам се сусрео са тим новим језиком покушавајући да кроз нове технологије разумијем старе моралне и књижевне дилеме. Јер на крају, питање није хоће ли машине постати сличне нама. Право питање је — хоћемо ли ми остати људи“, казао је Марковић на свечаности поводом додјеле награде.
Марковић се одрекао новчаног дијела награде у корист Удружења књижевника Црне Горе а поводом 80 година постојања те организације.
Предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић истакао је да се признање даје онима који су својим радом, талентом и посвећеношћу оставили траг у култури, књижевности.
„Њихово стваралаштво потврђује да истинске вриједности увијек проналазе пут до срца људи“, истакао је Ђурић, а преноси Портал Дан.
Обраћајући се лауреатима, пожелио им је да ово признање буде подстрек за нова стваралачка достигнућа, а свима осталима подсјетник да култура и хуманост остају трајни темељи сваког напретка.
Ђурић је подсјетио да међународна награда „Марко Миљанов“ носи име једног од најзначајнијих синова Црне Горе и Брда – симбола чојства, јунаштва и људског достојанства, не само на овим просторима.
„Име Марка Миљанова надилази вријеме и границе. Његово дјело и поруке подсјећају нас да права величина човјека није само у снази, већ и у поштењу, хуманости, разумијевању другог и спремности да се сачува људско лице и у најтежим околностима. Управо зато ова награда има посебну вриједност, она повезује људе различитих култура, језика и искустава кроз универзалне вриједности стваралаштва, етике и духовног насљеђа“, рекао је, између осталог, Ђурић.
Одлука о добитницима је донијета једногласно, а жири је засиједао у саставу: др Радоје Фемић, предсједник, и чланови мр Милорад Дурутовић и Владимир Поповић.
Како се наводи у образложењу, Јововићева књига пјесама представља изузетан пјеснички изданак стваралачке школе чистог, непатвореног лиризма. Збирка је златни пресјек Јововићеве поетике.
– Посебна вриједност пјесничке књиге је фигуративно осмишљавање времена, које се конотира као ресурс у нестајању, што активира логику и дух тестаментарног пјевања – образлаже жири.
За Марковићево дјело оцијењено је да представља изузетно и иновативно остварење савремене књижевности, које на увјерљив начин проблематизује однос између човјека, језика и дигиталне технологије.
– Ријеч је о сложеној метапрози, у којој је отворен простор за вишеслојно наративно и етичко промишљање – наводи се, између осталог.
У слову захвалности, Јововић је рекао да се искрено радује што је његова књига завриједила пажњу сабраће по перу и што је престижну награду „Марко Миљанов“ из њедара Удружења књижевника Црне Горе донијела у његов дом.
„Зато благодарим члановима жирија који ме уврстише у ствароце који се имаји чиме похвалити на културној позирници, а и замислити пред удијељеним сјајем, јер у овој награди станују сви они са чијих усана не силазе ријечи Војводе Марка: Јунаштво је када себе браним од другога, чојство је када другога браним од себе. Знам да ће ме топлина овог признања гријати онако како руке праведника желе да угрију сва велика дјела и све светости наше“, рекао је, између осталог, пјесник Дарко Јововић.
Образложење је прочитао предсједник жирија др Радоје Фемић, а церемонију је водио новинар Драган Алорић.
Извор/фото: РТНК/Дан
