Постоје нека веома добра правила, на пример, никада не псујте, никада не узимајте туђе, никада се, рецимо, не напијајте и тако даље. Да ли је ово добро? Да, јесте. Хоће ли спасити нашу душу? Не.
Друштвено, поштовање ових правила ће нас учинити добром особом. Да ли нас спасава? Не. А шта нас спасава? Бог спасава. Под којим условима? Како Бог може спасити човека? Само благодаћу.
Човек не сме бити само добар, мора бити испуњен благодаћу. Мора живети тако да Господ жели да дође у његово срце са Својом благодаћу, а за то је неопходна љубав према Богу. Заиста јака љубав је неопходна. Љубав која превазилази љубав према унуку, сину, ћерки, жени, домовини, сопственом послу или било чему другом. Љубав према Богу мора превазилазити све. Ако то није случај, онда нема благодати од Бога.
Чак и да си савршен човек: опрани зуби, увек очешљан, чисто обријан, ципеле углачане, никада никоме није рекао ружну реч, никада никога није ударио, никада никога није увредио ни на који начин. Да ли је то спасење? Не. Просто, он је само добар, лепо васпитан човек – хвала Богу, треба нам више таквих… Да ли то значи да ће наследити царство цебеско? Не.
Неки кажу: „Ох, био је тако добар човек.“ Па шта? Знате ли колико добрих људи има у паклу? Милијарде добрих људи, али нису били просветљени светлошћу Христове истине.
А у царству небеском постоје само људи који су били лоши, али су се покајали и били просветљени светлошћу Христове истине. У царству небеском нема ниједног праведника, само покајани грешници. И Христос је дошао да спасе њих, грешнике, јер зашто спасавати праведнике? Господ каже: „Нисам дошао здравима, него болеснима.“ Па у чему је поента?
Врло је једноставно. Узмите било којег праведног човека са чистим ципелама и чистим зубима и пљуните му у лице. И онда ћете видети колико је праведан. И сва његова праведност ће се одмах излити из њега. Покушајте да га ударите по десном образу. Ако га просветли светлост Христове истине, пружиће леви. А иначе, он ће рећи: „Одакле теби право? Сместићу те у затвор, или – рећи ћу момцима, испребићемо те до смрти!“
То је реакција „праведне“ особе, јер њихова праведност није дубока. Није лоше када је неко лепо васпитан, али то ништа не значи пред Богом. Уопште није важно у каквом стану живиш, какав ауто возиш, какво одело носиш, какву мајицу носиш или какве мишиће имаш – све је то небитно за Бога.
Господ гледа дубље, чак не у само срце, већ у оно што је у твом срцу, каква је твоја душа. То је оно што је Богу занимљиво.
Црви ће појести наше месо, иструнућемо, нашу одећу даће рођацима или сиромашнима… Али душа је вечно Божје створење.
Протојереј Димитриј Смирнов
Преузето са: Живе речи утехе
