Izaberite stranicu

Јављање најдубље истине о Богу и човјеку

(Приказ 260, божићног, броја „Светигоре“)

Мир Божји! Христос се роди!
Ево мирбожања, ево најрадоснијег празника – Христовог рођења –  Божића, ево и првог броја «Светигоре» образника за вјеру, културу и васпитање Митрoполије Црногорско-приморске – у овој 2017. години милости Господње, а 260-ог по реду. На првим страницaма је Божићна порука 2016/2017. Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморскoг г. Амфилохија, којoj су поднаслов ријечи „Нема дана без очнога вида“, из Горског вијенца. У Вијенцу је Његош оставио  слику празновања Божића у Црној Гори. O томе како се слави Божић у Црној Гори записао је и 1866. архимандрит Нићифор Дучић. Тај запис «Светигора» је преузела из «Цетињског гласника». Други запис који је преузела јесте Илије Хајдуковића, из 1893, који говори о путовању Светог Саве. Кроз «Светигору» ти текстуални свједоци живе и добијају нове читаоце. Рукописима, благом српске културне баштине, позабавила се др Милена Мартиновић. «Светигора» је објавила сажетак њене докторске дисертације «Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу», одбрањене у октобру 2016. на Београдском универзитету. Живо благо српске културне баштине су гусле. У Подгорици 1. децембра 2016. одржан је округли сто „Гусле у српској традицији“. О том чувару народног памћења на округлом столу излагао је, поред осталих, и Рајо Војиновић «Зашто су гусле српске гусле». Он даје и приказ књиге Будимира Алексића «Библија и српска епика».
У рубрици богословље заступљен је текст популарног публицисте протојереја Андреја Ткачова «Трезвеност – насушна потреба  вјерујућих». Данас је насупрот стању трезвености све више присутно стање опијености. О једном од њих – ријалитију, са психологом Жарком Требјешанином разговарао је Спиридон Булатовић «Циљ ријалитија – понижење човјека». Насупрот ропству људске душе јесте њена слобода, а на питање шта је слобода и остала занимљива питања из хришћанског живота пронађите одговор владике Тихона Шевкунова.
Вељко Ћурић Мишина даје лекције о томе «Шта би требало знати пре разговора о броју страдалих у Јасеновцу». Мр Смиља Влаовић пише о крсту Светог Јована Владимира у Охриду, поводом 1000 годишњице упокојења Св. краља. Она потписује и текст о манастиру Светога апостола и јеванђелисте Марка у Старој вароши у Подгорици. Са једним парчетом неба на земљи, капели св. Јована Богослова у Котору, упознаће вас Оливера Балабан.
«Обећала си да ћеш бити вечна», каже Драгана Савић поводом године од упокојења схиигуманије мати Февроније. У рубрици житије сазнаћете  о Светој Едити Вилтонској, светитељки из Енглеске.
Унутрашњу корицу нове «Светигоре» украшава репродукција иконе Богородице Филермосе, а поводом њеног могућег измјештања у Цетињску пећину, Митрополија је дала примједбе и предлоге на документацију о потреби процјене утицаја на животну средину.
На неколико страница налази се репортажа о посјети његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија Јужној и Сјеверној Америци. Остале актуелности ушле су у хронике из свијета, помјесних цркава, Отачаствене цркве и Митрополије црногорске-приморске.
Пошто је Божић вријеме даривања, прочитајте о хуманитарној акцији црквене општине Бар. Чар Божића најљепше могу да пренесу приче, какве су рецимо оне одабране за овај број: «Мајкин последњи Божић», прича Данице Бандић и «Први бадњак», прича Светозара Ћоровића. Уз двије народне божићне пјесме из Рисна, у овом божићном издању су и стихови Рајка Петрова Нога. Први велики празник након Божића, након Христовог доласка у свијет јесте Богојављање, «Време када Христос почиње да се пење на Крст», како гласи бесједа почившег митрополита Антонија Блума.
Ваистину се роди Христос!

Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This