Izaberite stranicu

У Колашину је синоћ одржана Светосавска академија којој је присуствовао Милан Ђукић, предсједник Скупштине општине Колашин, а благословио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Високопреосвећени се захвалио г. Ђукићу и свима који настављају дивну, вишевјековну светосавску традицију и истакао да се у манастиру Морача догађало све што се догађало у нашој историји, нарочито историји овога краја.

„По благослову Морачке лавре и светих Немањића је све почињало и саграђено овдје. Радујем се да се Колашин послије духовних лутања, која су условљена историјским збивањима, вратио самоме себи. Ево, већ 19 година како је обновљена Светосавска академија. Колашинци, Морачани, Доњоморачани, Горњоморачани, Ровчани и сви који живе на овим просторима су наставили то искуство вјековно и ходе путем који води у живот вјечни.“

Подсјетио је да се у Молитвослову који је штампан у Ободској цетињској штампарији, 1494. године налази име Светога Саве и Светог Симеона Мироточивог:

„Њихова имена су од 15. вијека у свим књигама и календару наше и свеправославне Цркве, јер светитељи Божије не припадају само једном народу, већ свим земаљским народима. Светитељи су најдивнији изданци једног народа, али су богатство свих народа.“

Владика је казао да је традиција Црне Горе, древне Зете, традиција кирилометодијевска, климентонаумовска,  Светог Јована Владимира и да је то традиција Цариграда – Истока која је овдје преовладала иако је ту била и традиција Запада – Првога Рима.

„Ми смо ћирилични народ. То су започели Кирило и Методије, Наум и Климент, Јован Владимир пренио, а онда наставио Свети Сава и тако је то остало. Морача и овај крај живе печатом Светога Саве, Немањића и тог пута који води у вјечни и непролази живот без кога нема правог истинског ни образовања ни васпитања, које људски живот граничи са смрћу, ништавилом, пролазношћу, и то признаје као мјеру људскога живота.“

Митрополит је појаснио да образовање подразумјева стицање знања, а древно светосавско поимање образовања је имати и сачувати образ, имати димензију, прије свега моралну, етичку и васпитну:

„Радују ме ове академије и дај Боже да се и у наше школе врати вјеронаука, као што је била непрекидно до 1946. године. Без тога нема пуноће живљења и пребољења раскола дубинских, егзистенцијалних, коју су постали реалност наше Црне Горе. Једино тим цјеловитим приступом животу, људском достојанству вјечном и непролазном, на светосавски, библијски, новозавјетни начин можемо да идемо правим истинским стопама својих предака“, закључио је у поздравном слову Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

На Академији је говорио и Милан Ђукић предсједник Скупштине општине Колашин који је истакао да је Свети Сава најзаслужнији за нашу самосвјест, ко смо и куда треба да идемо:

„Његов просветитељски пут нас је увео у народе чија се култура и историја поштују. Тим путем треба да корачамо и убудуће.  Ако на том путу будемо наилазили на тешке тренутке, онда образовање, знање, умјетност, свеопшта култура и наслеђе, као и наша вјера православна, треба да буду наше уточиште и највећи ослонац.“

Истакао је да морамо бити отворенији према свијету и показивати Савино и наше културно благо и боље и паметније се представљати другим народима и религијама. Светосавске академије и светковине увијек су кроз историју имале утицај на васпитање и образовање младих тако треба да буде и у будућности:

„Сваки просвећени и образовани млади човјек који љуби Исуса Христа и свој народ увијек ће се осјећати слободно, и само тако слободан може доприносити напретку државе у којој живи. Зато на будућност треба да гледамо као што је и Свети Сава, визионар и просветитељ, гледао у своје вријеме, да као и он корачамо храбро и достојанствено.“

У контексту подјела, наших највећих изазова у прошлости, а можда и у будућности, Ђукић предсједник колашинске општине је на крају свог обраћања цитирао блаженопочившег Патријарха српског Павла: Пред нашим духовним очима да нам је слога и јеванђелска љубав и да их узајамним праштањем чувамо као зеницу ока, а оном ко нас злурадо пита ко је овдје остао побједник, а ко побијеђени да знамо и мирно и јасно и себи и њему одговорити: Овдје су се срела браћа која су то била и остала.“

Светосавску бесједу је изговорио јереј Лека Вујисић који је казао да је Бог је уредио да Архиепископ Сава почине по Богојављењу и тако његов празник падне у осми дан послије Крштења Господњег:

Он је казао да је цијели овај период године од Претпразништво Рождества до Савиндана испуњен празницима и радошћу: „Радосни дани епифаније – доласка Бога у свијет. Наша вјера и јесте вјера радости оне радости коју је сам Бог донио у овај свијет својим оваплоћењем.“

Појаснио је да је епифанија најрадоснији сусрет који се десио у вјечности – сусрет Бога и човјека и да нам је на крају ових дана Бог послао Светог Саву да би нам објавио радост епифаније и да би нас он као своју рукосат принио Творцу:

„Савиндан је најљепши начин да завршимо празновање ових радосних дана епифаније, тако што ћемо се сјетити онога који нам је ту радост завјештао, да се сјетимо Светога Саве и запитамо чиме нас је задужио да се о послије толико вјекова његовог имена сјећамо и чезнемо да са њим бесејдимо.“

Подсјећајући све да је са Светим Савом наше крштење завршено, да нас је он докрстио и дао своје име које је постало наше презиме, отац Лека је казао да је он међу нама закон, и у закон је правду   утемељио и уписао нас је у књигу живих и запечатио печатом Духа Светога:

„У тој књизи је наша крштеница и доказ да смо живи и само под његовим именом своји. Он је саградио кућу која нам је још једини кров над главом, кад понекад одлутамо она нам  је оријентир да знамо гдје се налазимо и како да се вратимо, она је топли очев дом, огњиште и колијевка која нас је одњихала и чека да јој се вратимо, да нас утјеши љубављу, без ње би били бескућници.“

Додао је да је Свети Сава подигао крст на узглавници гроба који сваког од нас чека и да је тај крст биљег нашег постојања: „Доказ да нијесмо узалуд рођени, да вјерујемо у побједу живота над смрћу, да чекамо васкрсли живот будућег вијека. Тај крст нос уводи у вјечно памћење без њега би смо нестали.“

Нагласио је да смо дјеца Светога Саве, синови синова, блудни синови и да нас он као и сваки родитељ стрпљиво чека да се вратимо, да нас загрли. Он тугује и пати са нама, наша радост је његова радост, ми смо његова градина, виноград у који је од младих година својих уложио сву снагу и труд.

„Славећи Светога Саву, славимо Бога коме би угодно да се и ми грешни прибројимо његовом стаду, пјевајући Светоме Сави пјевамо Христу, прослављајући Савиндан славимо Богојављење. Радуј се светитељу Саво првопастиру и учитељу српски дивни!“, закључио је у светосавској бесјди у Колашину јереј Лека Вујисић.

У богатом културно-умјетничком програму учествовали су гуслар Милан Марковић,  Хор Свети апостол и јеванђелиста Марко из Подгорица, из Колашина дјеца са вјеронауке „Св. Димитрије“ и КУД Мијат Машковић“.

 

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

Видео: Острог Тв Студио

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This