Select Page

Храм испуњава своју мисију. У њему се сабирају људи добре воље – поручио је свештеник Предраг Шћепановић
Од како је прије годину дана Саборни храм Христовог васкрсења освештан, главни град Црне Горе постао је један од најзначајнијих православних духовних центара на Балкану. Данас бројни туристи свакодневно посјећују ово мјесто шаљући из Подгорице у свијет слику љубави и љепоте, каже свештеник Предраг Шћепановић.
 Сабрали сте се у част славе саборног храма. Шта она представља за људе који су духовно везани за овај објекат?
– По древном црквеном обичају и предању, односно по пракси Цркве, онај дан када је неки храм освећен посебно се обиљежава. И ми смо прошле године имали благослов и радост да се сва пуноћа Православне цркве у свијету била сабрана на челу са патријархом васељенским Вартоломејем, руским патријархом Кирилом и представницима свих помјесних Православних цркава. Тај дан је заиста био историјски, јер је овај предивни храм најљепши дар, који смо могли да дамо. Вриједне руке радника, неимара, умјетника уложиле су себе и своје умијеће, да овај храм буде овакав. Сада обиљежавамо годишњицу и то је слава храма.
 Прошла је година дана и већ је, чини се, вријеме да се сумирају утисци. Кажите колико људи посјећује храм?
– Заиста, година дана је баш прилика да човјек сумира разултате. Огроман број аутобуса пуних ходочасника, вјерника, а на првом мјесту браће Руса, а за њима и Енглеза и Италијана посјећује наш храм. Само број крштења и вјенчања се удвостручио, да не кажем утростручио. Долазе и бројни странци, који нијесу православци. Готово да нема дана да нам из далека не дође и више од 100 вјерника или посјетилаца… Подгорица више није иста, она је добила своје срце, а и Црна Гора. Свакоме ко сврати у наш град незаобилазна станица јесте Саборни храм Христовог васкрсења. Људи воле да се сликају и пошаљу слику у свијет, што нас нарочито чини срећним и радосним. Храм испуњава своју мисију. У њему се сабирају људи добре воље.
 Радови на храму још нијесу готови? Какви су планови?
– Иако је Храм освештан има још пуно тога да се ради. Наша је жеља да овај бетонски дио, односно порту храма, поплочамо лијепим каменом, као и да се направи парк са прелијепим зеленилом. У току су преговори са породицама Маркуш и Лаковић око замјене земљишта иза храма, јер је наша жеља да ту буде оаза са љуљашкама за дјецу, да храм постане мјесто број један за окупљање у Подгорици и Црној Гори, гдје ће млади људи улазити у брак са благословом храма, гдје ћемо налагати бадњаке и једни другима праштати. Он јесте лијеп, али треба бити још љепши. Сви они који су дошли да га виде сложили су се да је један од најљепших храмова на свијету.
 Када је у питању изглед, ентеријер, на шта сте највише поносни?
– За нас је највећа похвала када нас неко од посјетилаца упита из ког вијека је овај храм. То значи да смо успјели да сачувамо дух старих времена. Треба истаћи да је о томе највише бринуо старјешина храма протојереј-ставрофор Драган Митровић, који је и академски вајар. Он се трудио да кроз стару камену пластику из четвртог вијека пренесе дух старих времена и створи разгледницу свега што се дешавало, а да с друге стране буде модерно здање прилагођено савременом човјеку. Он је све благо, ранохришћанско, из прероманике и свега онога вриједног пренио на храм, како би баштинио православно предање. Све ове детаље је његова рука нацртала.
 Постоји ли оквирни датум, када би идеја сређивања околине храма могла да се реализује?
– Па за отприлике годину, двије.
 Шта за Подгорицу значи овај храм?
– За Подгорицу је овај храм мјесто окупљања, мјесто молитве, покајања, али и мјесто гдје добри људи понесу у своме оку љепоте овога храма преносећи у свијет његову славу широм свих континената. Љепота ће спасити свијет, како је рекао велики Достојевски. Гледајући овај храм гледамо љепоту Божију, љепоту царства небеског. Зато су храмови и раскошни, јер вјерник када уђе у цркву треба да уђе у освештан простор, не само у кућу. Ако је већ дом Божји, он треба да се ради са пуно љубави, са пуно жртве. Кажу нам да је уложено пуно новца, али ми смо се трудили да све буде враћено љепотом. Имена дародаваца Бог знаде и сигурно је да ће наградити њих и њихове породице.
Да буде духовно срце Црне Горе
 Чиме се храм и људи при њему посебно поносе?
– Радује нас што велики број младих људи похађа вјеронауку при храму. При њему такође постоје организоване бројне радионице, али треба свакако истаћи да имамо гусларску секцију, вјеронауку, радио ,,Светигору“, канцеларију правног савјета, Хор „Светог апостола и јеванђелиста Марка“, Удружење добровољних давалаца крви, као и народну кухињу која сваки дан даје 150 оброка за сиромашне. Жеља нам је, али нас тренутно простор у томе ограничава, да црква отвори духовни дом, односно духовни центар са рестораном, библиотеком, да се духовно срце Црне Горе пресели овдје.

А. Ћуковић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This