Select Page
Милорад Дурутовић: (О)сјећање цјелине

Милорад Дурутовић: (О)сјећање цјелине

Од памтивијека, од првих прича, митова и епова, од „првог блеска свести“, како каже Иво Андрић, људе спаја потреба да њихов живот има смисао који превазилази страх, глад и пуки биолошки опстанак. Могло би се рећи да су све велике људске творевине — породица, култура,...
Прича из давнина о чојству Неђељка Дробњака из села Страхов до

Прича из давнина о чојству Неђељка Дробњака из села Страхов до

Са Сретеном Дробњаком из села Страхов до код Пљеваља разговарали смо о неким старим, љепшим, часнијим, али и тежим временима… О породичној слози, о чувању другога од себе, али и себе од другога. Иако је на прагу љето и топли дани, међу људима је завладала...
Светогорска пустиња – мјесто гдје је лакше срести анђела него човјека

Светогорска пустиња – мјесто гдје је лакше срести анђела него човјека

Светогорска пустиња је крајње неприступачна област на Атосу, што нарочито одговара испосницима за тиховање и строго подвизавање. Припада манастиру Велика Лавра, а првим монасима је настањена пре више од хиљаду година. Каруља је најсуровији део светогорске пустиње. Уз...
Протопрезвитер Никола Гачевић: Задушнице уочи Педесетнице

Протопрезвитер Никола Гачевић: Задушнице уочи Педесетнице

Христос је, објашњавајући Садукејима тајну васкрсења мртвих, говорио да је Он Бог Авраама, Бог Исака и Бог Јакова, те да „није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22, 32). Слиједећи ово Христово учење, Црква је хришћане који су се биолошки упокојили сахрањивала изван храма...
Живојин Ракочевић: Деца Приштине

Живојин Ракочевић: Деца Приштине

„Ти спаваш”, каже један од четворо путника који иду у Приштину на славу града. „Јес’, спавам! Жмурим, мрзи ме да гледам”, каже Оља Илић. Одрасла је у Приштини и више од две и по деценије је избеглица, али памти сваки детаљ. Атмосфера је тешка јер у аутомобилу свако...
Када Храм стоји, а Бог је већ отишао: Јеремијина опомена савременом човеку

Када Храм стоји, а Бог је већ отишао: Јеремијина опомена савременом човеку

Најопаснији човек је често онај који говори оно што нико не жели да чује. Пророка Јеремију су исмевали, затварали и бацили у блато само зато што је видео и говорио да се изнутра већ распало оно што је споља изгледало свето и нетакнуто. Прича о пророку Јеремији и данас...
Милорад Дурутовић: Како је добро — међу својима

Милорад Дурутовић: Како је добро — међу својима

Некада смо без већих потешкоћа могли, по нечијем говору, одмах схватити одакле ко долази. Акценат је откривао ширу област, сленг град, а понека фраза и читав кварт. Осим своје основне, комуникативне функције, језик се, дакле, могао читати и као својеврсна мапа...
Живојин Ракочевић: У долини срушених гробаља

Живојин Ракочевић: У долини срушених гробаља

У Самодрежу је најбоље доћи кад нема ђака. У дворишту су две школе, стара и нова, па се избегава школско радно време или одмори. Са јужне стране је спортска дворана са засебним путем и улазом. Важно је бити што мање видљив. План је прво ући у храм на мала врата са...
Марица Никитовић: Посвета Јовану

Марица Никитовић: Посвета Јовану

Господе, чуј молитву нашу из дома Твога. У мирису тамјана и свјетлости свијећа, пред одром стојимо сви, као оци плачни, сломљена срца. Пред нама лежи младенац, бијел као јутарње свитање, кратак у данима земним својим, а дубок у тајни Твојој. Руке које су га носиле,...
Милица Бакрач: Пупољак

Милица Бакрач: Пупољак

ПУПОЉАК Јовану, Гле, Пупољка на одру! Сав предиван и тих… Чедан, очешљан, мио и ћутљив као стих из древне књиге тужне која се силно воли, Пупољак сања снове и ништа га не боли, ни лат, ни цват, ни полен, ни њежје, нити душа, Пупољче господствено сни и Господа...
Чудесни манастир Завала – сведок вечне љубави Божје

Чудесни манастир Завала – сведок вечне љубави Божје

Баш као што је Миливоје М. Јовановић приметио, и у роману „Монах Калист“ преточио у речи: „У додиру са цветом човек задржава његов мирис. Тако бива и кад се дође у додир са светињом“. Свако читање ових редова у мислима ми ствара исту слику – Попово поље прошарано...
Између журбе и вечности

Између журбе и вечности

У свету у коме све иде све брже, човек више готово да не стиже да стане – ни да помисли шта га уопште гура напред. Журба је постала природно стање, а тишина нешто што се избегава као непријатност. Али иза те непрестане брзине крије се дубља драма: живот који се троши,...

Warning: Undefined array key "query" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 22

Warning: Undefined array key "v" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 24

Pin It on Pinterest