У понедјељак, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице, прослављена је слава древне немањићке светиње у Грбљу – манастира Подластве.
Светом литургијом началствовао је игуман манастира Подмаине, архимандрит Рафаило, уз саслужење протосинђела Климента из манастира Прасквица, игумана манастира Врањина Јоакима, игумана манастира Режевићи Козме, протојереја Петра Церовића, архијерејског намјесника будванског, протојереја-ставрофора Димитрија Мошкина, секретара Кузбаске митрополије из Сибира, протојереја Александра Лекића из Будве, јеромонаха Теофила из Даниловског ставропигијалног манастира у Москви, протојереја-ставрофора Јована Рајака, пароха доњогрбаљског, протојереја Бранка Богојевића, пароха ластовљанског, јереја Мијајла Бацковића из Тивта, јеромонаха Јована из манастира Стањевићи и јереја Лазара Крстића, пароха горњогрбаљског.
За пјевницом су појале монахиње манастира Рустово.
Молитвено су учествовале и монахиње из манастира Ждребаоник, Дуљево, Орахово, Жупа Никшићка, Савина Главица, Свете Матроне, Светог Ђорђа на Мртвици, Светог Архангела Михаила у Бјелићима, Светог Спаса у Радовићима и Светог Ђорђа у Горовићима.
Литургијском сабрању присуствовало је више стотина вјерника из Грбља, Будве, Котора, Тивта и Подгорице, као и из централне Србије, са Косова и Метохије, из Русије и других крајева.
Након прочитаног Јеванђеља, сабранима се бесједом обратио архимандрит Рафаило, који је говорио о радости као неодвојивом дијелу истинског хришћанског живота, али и о потреби да човјек пажљиво слуша Ријеч Божију и свој живот са њом усклађује.
Он је истакао да Црква човјеку не нуди само утјеху у оквирима овоземаљског живота, већ живот вјечни.
„У Цркви, као стубу и тврђави истине, имамо пуноћу радости, не само за кратковремени живот од 15 минута, што би се рекло. Кад кажемо 15 минута, мислимо и на оних натегнутих сто година, на суплементима, витаминима и апаратима, него мислимо да Црква има да нам понуди живот вјечни, да га овдје у времену примимо, примајући истину, ходећи путем који је Бог освештао, тачније, ходећи Њиме, живећи Њиме, који јесте и пут, и истина, и живот, и онда да наша радост буде потпуна и да буде вјечна. И то је оно што Христова православна Црква нуди.“
Отац Рафаило је казао да је тужно што, упркос „богато постављеној трпези“ коју Црква нуди, многи људи истинску радост покушавају да пронађу у пролазним задовољствима овога свијета.
„Нажалост, већина нас не живи ту радост, и онда је тужно кад видимо, с једне стране, тако богату и постављену трпезу, пуну радости, вјечне, ненарушиве, неодузимљиве, и кад видимо немало нас који живе тужно, површно, покушавајући упорно да нађу задовољство у понудама овога свијета који сав у гријеху, у смрти, у лажи лежи. Зато, браћо и сестре, треба себе озбиљно да преиспитујемо, посебно у ове празничне дане.“
Говорећи о сестрама Марти и Марији, подсјетио је да је Марија сјела крај Христових ногу и слушала Његову бесједу, док се Марта заносила свакодневним бригама.
„Бити Марта је лакше, запетљати се у бриге житејске, то може свако, али безбрижно, безмолвно слушати Ријеч Божију, тога данас понајмање има. Ми ту радост, ми блаженство, не можемо задобити другачије него слушајући Њега и Његове ријечи, Његово Свето Јеванђеље, Његову Свету Цркву.“
Архимандрит Рафаило подсјетио је и на ријечи Пресвете Богородице са свадбе у Кани Галилејској, које је назвао кратким, али суштинским духовним руководством.
„Пресвета Богородица, како каже Свети владика Николај, има то такозвано Богородичино јеванђеље. Не може бити краће, које у себи садржи само сљедеће ријечи – пазите, духовно руковођење од стране Оне која га је родила, која нам каже и нама данас овдје: ‘Што год вам рече, послушајте га.’ А то значи да треба да слушамо Његове ријечи.“
Подсјетио је и на јеванђелске ријечи жене из народа која је узвикнула: „Блажена утроба која те је носила и дојке које си сисао“, као и на Христов одговор да су блажени они који слушају и држе Ријеч Божију.
„Блажени су они који слушају Ријеч Божију, Свето Јеванђеље, Свету Цркву, свете оце, свето православље и који држе то што су чули. Не само да чују – на једно уђе, на друго изађе. Само су они блажени. И то је, браћо и сестре, узрок зашто је данас тако мало радосних, кад кажемо радосних – испуњених вјечном радошћу, неустрашивих пред искушењима овога пролазнога свијета – зато што не слушамо Ријеч Божију.“
Отац Рафаило је позвао све на свакодневно читање Светог Јеванђеља.
„Тако и ми, браћо и сестре, хајмо док има времена, а има га све мање. Да своје православље учинимо дјелатнијим, да имамо Свето Јеванђеље. То можете да имате за неколико евра, пет, седам, десет евра, купите Нови завјет, па се навикавајте да слушате Ријеч Божију. Дома, не морате ићи у Јерусалим. Дошао је Цар Јерусалима овдје, у ово село, у овај храм и у ваш дом.“
На крају бесједе отац Рафаило је пожелио свима молитвени покров Пресвете Богородице и задобијање истинске радости – радости Царства небеског.
„Молитвама Пресвете Владичице наше Богородице, да отворимо наше очи и уши, да чујемо те ријечи вјечнога живота и већ овдје да задобијемо мир који из њих исходи, свјетлост, милост, истину, силу и љубав. И да се већ овдје радујемо истинском радошћу, која је радост Царства небеског, кога и ми да се удостојимо молитвеним заступништвом Оне која нам га је родила, на вјечно спасење и вјечно радовање. Амин, Боже.“
На крају Свете службе Божије пререзан је славски колач, а славско сабрање потом је настављено за празничном трпезом љубави.
О. Б.
