У 15. недјељу по Духовима, 13. септембра 2026. љета Господњег у манастиру Острог саборно и молитвено прослављено је Полагање појаса Пресвете Богородице, Сабор српских светитеља и празник Светих мученика јасеновачких.
Уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, монаштва и великог броја вјерника, Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Нектарије и Натанаило и јерођакон Сергије, као и јереј Милосав Јовановић, бјелопољски парох.
Послије читања Светог јеванђеља о посљедњем кушању Господа Исуса Христа пред страдање, сабранима је бесједио о. Милосав.
– Ми хришћани не само на Литургији, која има и васпитни карактер, исповиједамо вјеру и јавно. У овој светињи, гдје долази много људи, и они који нису православни, и друге вјере, и који не вјерују, врло често нас питају: У шта ви вјерујете? И прво што кажамо, вјерујемо у Бога, свима нам је исти Бог. Има још онај гори одговор кад кажемо “има нека сила”. То православни хришћани не би смјели себи дозволити. Него, када нас упитају, ми кажемо, вјерујемо једног Бога, Оца, Сведржитеља, Творца. Тако исповиједамо у шта ми хришћани вјерујемо. А непосредно пред ово исповиједање вјере на Светој литургији има један дио који нас подучава, како прије исповиједања вјере ми треба да се понашамо и да имамо однос један према другом. Па ћемо чути и данас опет ону дивну ријеч “љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповиједали”. И у том тренутку настаје цјелив, гдје би у раној Цркви сви се цјеливали међу собом, данас то чинимо ми саслужитељи и тиме показујемо истинитост ријечи данашње Јеванђеља да је немогуће вјеровати у Бога и рећи да вјерујемо у Бога, а да не љубимо брата свога. Заиста, Литургија има тај васпитни карактер и увјек нас подсјећа и говори како ми треба хришћани да живемо и да се владамо у овоме свјету – рекао је о. Милосав.
Подсјетио је на двије највеће заповијести које говори Господ у данашњем Јеванђељу – љуби Господа свога и љуби ближњега свога.
– О овим двијема заповијестима виси цијели Стари завјет. Цијела садржина Старога завјета, то јест старозавјетних заповијести, сажета је ове двије заповијести. А то је љубав. А када погледамо старозаветни заповести, десет Божијих заповијести, како оно гласе, Ја сам Господ Бог твој, не ово, не оно, не убиј, не ради ово, не чини оно. Шта нам то говори? Старозавјетни човјек је, исто као када би упоредили, оно мало дијете. А шта радитељи кажу? Не једи нечистим рукама, не руку у струју, не тако… Зашто? Да би то дјете овладао собом и касније, што би ми назвали, постао зрео човек. А зрео је онај који влада собом и зрео је онај који има љубави према другом. Да није тако и да се тако не чини, заиста, бисмо постали као животиње. Јер, видите, животиња има тај нагод природе, гдје граби, убија и тако даље. Али када имамо тај васпитни карактер, када имамо љубави, када имамо жртве, онда заиста се пројављује и овај новозавјетни човјек, који Господ говори имајте љубав. И љубав према човјеку је предуслов да би имали љубави према Богу – бесједио је о. Милосав.
Данас када говоримо о љубави, подсјетио је, прослављамо Сабора Српских светитеља и празник Светих мученика и новомученика јасеновачких.
– Оних који су остали вјерни Христовој љубави до своје смрти и који се нијесу одрекли Христа, од којих је тражено да се одрекну Христа, свога имена и презимена. Преко 700.000 душа од 1941. године до 1945. као што знате, побијено је у злогласном логору Јасеновац у тзв. Независној држави Хрватској од усташке руке на најмонструознији начин. Први логор који је имао логор за дјецу гдје су убијана српска дјеца и друга дјеца и заиста како то неки кажу Јасеновац је најмасовнији српски град под земљом. Ми се данас молимо њима да и они предстоје за нас и за наше душе пред престолом Васкрслог Христа и никада не заборављајмо браће и сестре Јасеновац, као ни Косово, ни друга наша страдања. Та мјеста треба да обилазимо никада не смијемо да заборавимо. И заиста на ономе мјесту гдје су логори били и гдје су оне горбнице, осјећа се незадржива тишина Велике суботе, али та тишина је толико гласна јер говори о страдању, великом страдању нашег народа – поручио је о. Милосав .
Сабрано монаштво и вјерни народ који је из разних крајева дошао на поклоњење великом Божијем угоднику Светом Василију Острошком Чудотворцу, примили су Свето причешће.
На крају богослужења саслужитељи су благосиљали и пререзали славски колач и жито које је су у славу Божију а у част Српских светитеља и Светих мученика јасеновачких припремила острошка братија.
Извор: Манастир Острог
