Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, данас, 13. септембра 2026. љета Господњег, у 15. недјељу по Духовима, на празник Полагања појаса Пресвете Богородице, Сабора српских светитеља и Светих мученика јасеновачких, са свештенством и вјерним народом, служио је Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Бесједећи сабранима Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије је казао да кроз готово читаво монашко, аскетско и подвижничко штиво ми налазимо како Свети оци савјетују да човјек себе треба да сматра овдје на земљи пролазником и гостом, а да је то исправно, свједочи нам и сами наш живот:
„Када се рађамо, човјек не доноси ништа са собом, а опет када дође тренутак да напусти овај свијет, опет он ништа не носи са собом. Зар то нису све карактеристике једног пролазника и једнога госта? Свети оци то нарочито напомињу, прво због тога да бисмо имали јасан циљ у овоме животу, да не бисмо залутали, а са друге стране опет да се не бисмо везали ни за шта што је земаљско. Тако човјек, који себе сматра баш онако како треба себе да сматра и да себе види у овоме свијету као госта и пролазника — он у овоме свијету треба највише да се покорава вољи Божијој, јер је Бог све створио, да гледа како ће Њему угодити,јер он је овдје гост, и да ништа од онога што је Бог тако добро и лијепо створио ничим не упропасти, нити наруши.“
Владика је подсјетио да данас прослављамо Сабор Срба светитеља, свих архиепископа, патријараха, светитеља, наше светитеље Василија Острошког и Петра Цетињског и све остале који су просијали светошћу у роду нашем, али прослављамо и Јасеновачке мученике:
„А из њиховог живота можемо видјети да они од чије су руке пострадали, да се не само нису понашали као слуге Божије, као пролазници, као гости на овоме свијету, него као најбахатији господари, који не само да су неправедно многа непочинства чинили, него и неправедно својој браћи судили. И ови мученици које ми данас прослављамо, они нису само лишени онога права које им је Бог дао, да имају парче земље и да живе на њој, него су и на најсвирепији начин мучени, понижавани, а затим и убијени.“
Због тога, појаснио је, ми треба да имамо на уму двије ствари. Прво да се ни по чему не уподобимо оваквим људима, ако их тако уопште можемо назвати, него да поштујемо закон Божији, да поштујемо Бога као господара овога свијета, као оца и родитеља свакога човјека, а самим тим и да поштујемо брата својега. И друго, да будемо слични нашим прецима, овим Јасеновачким новомученицима.
„Нама врло често изгледа да мучеништво се дешава потпуно случајно, али ипак није тако. Не наилазе случајно мученици на оне који их убијају, него заправо они који то својим животом заслуже, који су удостоје да их Бог изабере да мученички пострадају, они тако и свој живот окончају. Тако, драга браћо и сестре, ми данас прослављамо наше Свете јасеновачке новомученике, сву ону дјецу, мајке, старце, све оне недужне који су страдали за своју вјеру, за име Христово, на правди Божијој. Све ми њих данас прослављамо и молимо да они наши буду заступници и молитвеници пред Богом, да и ми достојно и часно носимо свој крст“, поручио је Владика Пајсије.
Поводом празника Светих новомученика јасеновачких, на крају Свете службе Божије, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије је благосиљао славске приносе и преломио колач.
Весна Девић
Фото: Никола Поповић
