Манастир Светог Николе у Доњим Брчелима, у Црмници, молитвено је 19. децембра, прославио своју храмовну славу.
Свету литургију на празник Светог Николаја Мирликијског служио је јеромонах Владимир (Палибрк), намјесник манастира Дајбабе, уз саслужење јеромонаха Никона (Кокотовића), игумана ове свете обитељи и о. Крста Пламенца, црмничког пароха.
Честитајући празник и славу ове црмичке светиње и свима који Светог Николаја Мирликијског прослављају као крсну славу, јеромонах Владимир (Палибрк) је казао да прослављамо празник великога човјека који је био велико дијете по срцу своме, не по уму, него по срцу, по незлобивости, по бескрајној љубави према Богу и људима. Указавши на све присутније гледање светитеља овосвијетским очима и разумом, од којих се очекује да буду људи блиставог карактера, велике реторике, великих дарова, о. Владимир је казао да су били такви велики светитељи, али да има и оних који су били обични људи те да је један такав управо Свети Никола:
„Он није био каа Свети Јован Златоусти бесједник, он није био као Свети Василије Велики дубоки теолог који нам је откривао тајне богопознања, откривао тајне бића Божијега, он није био као Свети Григорије Богослов који је на један поетички начин прослављао Свету Тројицу. Он је био један прост, обичан човјек, а ми често очекујемо тај сјај, бљешт, не знам ни ја шта, од светитеља па да у њему видимо нешто огромно, велико, а Бог нас учи оно о чему је говорио свети наш Патријарх Павле блажнопочивши: Сви желе да буду посебни, нико неће да буде једноставан, а бити једноставан значи бити посебан. Е, то је Свети Николај Мирликијски чудотворац, драга браћо и сестре!“
Објаснио је отац Владимир да нам Христос управо показује човјека који није био обдарен таквим даровима говорништва, реторике, бесједништва, теологије, да се не бисмо на Страшном суду оправдали и рекли: Нисам ја могао да ти благоугодим јер нисам имао ум Светога Григорија Богослова, нисам имао такав дар тумачења Светога писма као Блажени Августин или Свети Амвросије милански. Свети Николај Мирликијски је био обичан човјек, обичан пастир који није имао неке специјалне дарове, али је био човјек за кога можемо рећи да је највећи чудотворац, коме се послије Богородице највише храмова подиже:
„Чиме је он то прославио Бога, драга браћо и сестре? Само оним двема заповијестима: љубав према Богу – прва заповијест и љубав према ближњима“, поручио је јеромонах Владимир и подсјетио на богато житије овог великог Божијег угодника, који је имао ревност за истиниту вјеру православну и добра дјела чинио јеванђелски,
Отац Владимир је поучио сабране да човјек није материјалистичко биће, као што су нас учили донедавно (социјални дарвинизам) да треба да газимо по другима, јер опстаје само онај ко је јачи. А шта је човјек по Христу видимо у Светом Николају – онај који чини добро ближњима и такав човјек је иза гроба живљи него сви ми овдје на земљи.
„И Свети отац Николај, који је за вријеме свога живота живио само у свом градићу у Малој Азији, садашњој Турској (Мира Ликијска), послије гроба обишао је све континенте. Јавља се људима разних раса, нација, све земље обилази гдје му се људи са вјером обраћају и он хита и свима помаже. Драга браћо и сестре, дајте да будемо такви људи, какве је Бог замислио за свакога од нас, да будемо људи апсолутне љубави, да будемо људи одазљивога срца, које се одазива на муку и бол другога, да чинимо добро и да преко тога, преко љубави братске свијет позна да смо Христови“, закључио је јеромонах Владимир (Палибрк).
На крају Свете службе Божије освештани су славски дарови и пререзани колачи, које су у част свог небеског заштитника Светог Николаја Мирликијског принјели данашњи свечари.
Весна Девић
