Протојереј-ставрофор Слободан Зековић предстојао ј,е у недељу 12. по Педесетници у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, Светом литургијом. Саслуживали су му протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић, док је на литургијске возгласе одговарао Хор „Свети Јован Владимир“
Сусрет Господа Исуса Христа са богатим младићем који видјевши Господа, а чувши све што је Он чинио и проповједао и будући задивљен Њиме, поставља Господу питање шта да чини, па да наслједи живот вјечни. И Господ му каже: „Држи заповјести!“, и онда му набраја које су то заповијести. А овај младић каже, да све то још од свога дјетињства чува и поштује. А онда му Господ поручује, да ако хоће савршен да буде, да разда све што има, па да иде за Њим. Али овај младић пође тужан, јер бјеше веома богат. Данашње Јеванђеље, каже отац Слободан, учи нас да није довољно само држати и испуњавати заповјести Божије. То јесте велико и неопходно, али није довољно.
„Оно што је најважније, уз држање заповијести Божијих, јесте да и своје срце предамо Господу. Да Њега заволимо изнад свега, изнад себе самога, изнад своје дјеце, својих родитеља, (како на другом мјесту то Господ говори у Јеванђељу) изнад свога богатства, изнад свега што је од овога свијета. Да престо срца нашега и цијелога нашег унутрашњег бића буде посвећен само Њему. То је оно што нас сигурно води у наслијеђе вјечнога живота.“
И код других јеванђелиста, каже отац Слободан, ова иста данашња прича наставља се питањем апостола Петра шта ће бити са њима и са онима који оставе своје куће, своје породице, своја имања и пођу за Њим. А Господ му каже, да свако ко је оставио кућу, дјецу, мајку, имање или било што друго, Њега ради, у царству небескоме добиће стоструко више.
„Дакле, драга браћо и сестре, да престо срца нашега не буде поклоњен никоме и ничему другом, осим Христу Господу и Спаситељу нашем. Јер ако тако чинимо, онда неће бити тешко ни богатоме, нити било ком другом човјеку да уђе у Царство Божије. Јер онај који је са Богом, њему је све могуће. Тако Господ каже, када га питају ученици: „Па ко се онда може спасти?“ у тренутку када им Господ каже да је тешко богатоме ући у Царство Божије. Могуће је све ономе који је са Богом и код кога Господ у срцу обитава.
У томе да се трудимо. По ријечима великог светитеља наше Цркве, Светог Серафима Саровског, када је био упитан шта је циљ хришћанског живота, он је рекао да је то стицање благодати Духа Светога. То да нам буде циљ ка коме ћемо да тежимо. Ма како ми овдје живјели, у богатству, сиромаштву, у биједи, у раскоши, у било каквим другим околностима овога свијета, ако се боримо за стицање благодати Духа Светога и ако се срцем, прије свега и изнад свега, за Господа вежемо, онда нам ништа неће бити немогуће.
Дај Боже тако да се трудимо и да тај наш труд буде успјешан. Да Господ благослови сваку нашу добру намјеру и да услиши све наше молитве и све оно што нам је потребно за наше вјечно спасење.“ казао је отац Слободан на крају своје бесједе.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
