Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас са Његовим преосвештенством Епископом диоклијским г. Пајсијем, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.
Након читања јеванђелског одјељка, вјернима се пастирским словом обратио протосинђел Гаврило (Раичевић).
Тумачећи данашњу Јеванђелску причу, отац Гаврило је указао да треба да се запитамо шта је вјечни живот, будући да нас је Господ, као словесна бића, створио за непролазност.
Како се наводи у Јеванђељу, овај богати младић придржавао се Божијих заповијести, али на питање Христу шта да учини да наслиједи живот вјечни, добија одговор да треба све да подијели сиромасима и крене за Христом. То му се није допало и отишао је. Тада, појашњава протосинђел Гаврило, Господ говори да је лакше камили проћи кроз иглене уши, него богатом ући у царство небеско.
„Тако драга браћо и сестре, у овом овдје животу, човјек живи брзо. Ходи за неким циљевима и правцима који нису увијек добри, а ове ријечи: Подај све, одреци се свега богатства на земљи и хајде са мном. То питање не поставља се само онима који су кренули узвишеним монашким животом, него то питање Господ даје свакоме човјеку овдје на земљи. Не жели Господ од нас да сви живимо као просјаци и као бескућници, него Господ од нас хоће да Њега, Спаситеља имамо на првом мјесту и да се не одричемо Њега, због земаљског, пролазног богатства, него мазду или плату да имамо на небу.
Да овдје скупљамо, а како да скупљамо плату. Држећи Божије заповијести, живјећи тако да душу украшавамо, да у срцу Господа носимо, да волимо Господа свим својим бићем и срцем, а кроз Њега и свако створење овдје на земљи. Да волимо и да праштамо. Да Христа Господа имамо и као циљ и као правац.“
Потом је отац Гаврило навео и поучан примјер из живота када младић који болује од тумора, говори да му је најважније да има Христа уза се.
„Човјек пролази у тим ситуацијама и тренуцима, кроз разна безнађа, али, ако Христа има уза се, он зна да му је то благослов. И ми знамо да у овом животу узбурканом, ако Христа Господа уз себе немамо, онда смо и сиромашни и биједни и немамо ни пута ни правца, него стојимо у једном мјесту чекајући да овај живот прође и онда схватамо тек на крају, да живот управо то није. Да је живот вјечни и непролазни.
Нека Господ благи нам да снаге и мудрости да то питање које овај младић поставља, да постављамо свакога дана себи и да се трудимо на духовном плану како би задобили живот вјечни. Нека сте благословени и нека љубав Божија увијек сија у срцима вашим. Амин, Боже дај“- закључио је протосинђел Гаврило (Раичевић).
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије окупљенима је бесједио по отпусту.
Нагласио је значај Богородичиног поста, подсјетивши да је управо о Богородичином посту и Његош говорио у „Горском вијенцу“.
„Важно је да научимо да постимо постове. Управо смо прославили празник Преображења Христовог. Празник Божије свјетлости, Божије милости, који нам открива тајну будућега вијека, тајну васкрсења, тајну вјечнога живота. Молимо се да би та свјетлост прожела и наше душе и наша срца и наше мисли, да би ушла у наш живот, да бисмо том свјетлошћу ходили у овом животу, да би она прожела и наша дјела и наше међусобне односе. Да буде што више братске љубави, слоге, да будемо јаки и карактерни да превазилазимо све неспоразуме, а тога има много. Али, добри и честити људи то знају да превазилазе, знају да мире, да се покажу као људи, што је говорио наш свети Патријарх Павле: Будимо људи. То је његовим ријечима значило да будемо прави хришћани, јер ако смо добри хришћани онда смо и добри људи.
Онај ко није окусио Божије благодати и милости Божије која се излива на светим богослужењима, он има задовољства овога свијета која остављају врло често велику празнину у души. Међутим, душа људска жели да се дотакне оног што је истински испуњава и прожима и што је истински тјеши.
Свима на радост, ови велики свети дани . Молитве Пресвете Богородице нека буду са свима вама. Амин“- закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Лана Остојић
