Дванаеста недјеља по Педесетници, 23. августа 2026. године, на празник Светог мученика и архиђакона Лаврентија, саборно и молитвено је прослављена у Манастиру Острог.
Уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Нектарије и Натанаило, протојереј-ставрофор Синиша Јанковић из Берана, свештеници Дејан Дамјановић и Стефан Дамјановић из Крагујевца и јерођакон Сергије острошки сабрат.
Богоугодним појањем на Литуригји су одогварала острошка братија предвођена сабратом јерођаконом Зосимом, а молитвено је присуствовало острошко монаштво и бројни вјерници који су из разних крајева дошли на поклоњење великом Божијем угоднику, Светом Василију Острошком.
Прије причешћивања вјерних сабранима је бесједио о. Синиша тумачећи јеванђељску причу о младићу који прилази Господу Исусу Христу и пита Га шта да чини да задобије живот вјечни уз тврдњу да је све заповијести Божије испунио.
-Све те заповјести он извршавао на спољашњи начин и мислио је да је тиме испунио вољу Божију. И ми данас, драга браћо и сестре, често пута извршавамо заповијести само на спољашњи начин, не улазећи у дубину, не улазећи у суштину. Па често људи посте на води, а оговарају једни друге, подмећу једни другима, завиде једни другима. Али они су испоштовали оно што пише у календару, заборављајући при томе да је суштина испред форме, а нама често пута форма буде испред суштине. Исто као и овом несрећном младићу, он је поштовао све оне заповјести, оно што су тражили од њега, а онда, незадовољавајући се тиме, каже шта ми још треба чинити. Био је дубоко убијеђен да је он задобио царство небеско, јер како каже Господ пуно је станова у Оца мојег. Он није желио да буде само спасен, него жели још једну степеницу – бесједио је о. Синиша.
Тада Господ каже младићу, наставио је о. Синиша, да ако жели савршен да буде прода своје имање и разда сиромасима, па да иде за Њим.
– Е када је Господ то рекао несрећном младићу он се ражалостио, јер је био богат. Бити богат сам по себи није гријех. И Аврам је био богат, па се спасио, и праведни Јов и он је био богат. И многи свети су били богати, па су ушли у царство вјечно и непролазно. Али он је био везан за своје богатство. Он је био роб и слуга свога богатство. Умјесто да то богатство које је стекао буде њему на помоћ, да помаже другима, оно је дан по дан њега везало, док га није свезало за пропадљивост. И зато је он био тужан, јер има опет избор да ли да буде савршен и уђе у царство вјечно и непролазно, или да се веже за своје пропадљиво материјално богатство. И када је младић отишао, тужан, Господ се окреће својим апостолима и каже ”Лакше је и камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у царство небеско”. Господ не каже да не могу ући, али је много тежак пут да човјек који задобије материјална богатства, да се не веже за њих. Прави богат човјек је онај који се богати Богом. То је, драга браћо суштина, то је смисао нашега живота да овај пролазни, материјални живот који смо добили, замијенимо за вјечни и непролазни – поручио је о. Синиша.
Сабрани који посте Великогоспојински пост примили су Свето Причешће.
Света Литурија одслужена је у на платоу испред Горњег манастира у присуству великог броја вјерника.
Извор: Манастир Острог
