Подјелом свједочанстава у школама вјеронауке широм Митрополије црногорско-приморске приводе се крају активности у школској 2025/2026. години. О раду Катехетског одбора, школа вјеронауке, као и плановима за предстојећи Сабор вјероучитеља и Дјечији сабор на Цетињу, за Светигору је говорио свештеник Јовица Вукасовић, члан Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске.
Говорећи о организацији наставе, отац Јовица подсјетио је да школе вјеронауке прате државни школски календар, али са одређеним специфичностима.
„Ми се трудимо да пратимо школски календар који је важећи у Црној Гори, с тим што школска година почиње седам дана након Дјечијег сабора. Након што се заврши та велика манифестација и вјероучитељи се мало одморе од свих обавеза, креће нова школска година. То се углавном поклапа са празником Рођења Пресвете Богородице, па је први час најчешће посвећен управо њој. Њеним молитвама започињемо нову годину рада. Та пракса траје већ дуго и показала се као лијеп почетак сваког новог циклуса наставе. Прво полугодиште траје до краја календарске године, а потом слиједи распуст током којег се припремају бројне божићне и светосавске свечаности.“
Осврћући се на резултате протекле школске године, свештеник Вукасовић је истакао да је број полазника остао на високом нивоу, као и да Катехетски одбор непрестано ради на унапређењу наставе.
„Ова школска година је била заиста добра. Велики број ђака је похађао наставу и око 1.800 њих ће добити свједочанства на крају године. То је заиста велики број ученика, иако увијек сматрамо да може бити још већи. Трудимо се да промовишемо вјеронауку и да из године у годину подижемо њен квалитет. Истовремено радимо и на додатном образовању наших вјероучитеља како бисмо им помогли да што боље организују наставу. Катехетски одбор током цијеле године има бројне обавезе – од израде плана и програма до припреме наставних материјала. Све то захтијева озбиљан рад и посвећеност.“
Посебан изазов представља прилагођавање наставних садржаја различитим узрасним групама, од предшколаца до средњошколаца.
„Наше школе вјеронауке имају најчешће три или четири групе различитог узраста. Због тога је потребно припремити материјале за сваку категорију ученика посебно. Не можемо исту тему представити на исти начин дјетету предшколског узраста и средњошколцу. Управо је то један од највећих задатака Катехетског одбора. Потребно је једну тему обликовати тако да буде разумљива и корисна свим узрастима. На тај начин вјероучитељима олакшавамо рад, а ученицима омогућавамо да садржај прихвате на начин који је њима близак. То је процес који траје током цијеле године.“
Говорећи о значају излета и ходочасничких путовања, отац Јовица нагласио је да она представљају важан дио васпитно-образовног процеса.
„Једнодневни излет је предвиђен нашим планом и програмом и може се рећи да је обавезан за све школе вјеронауке. На тим путовањима ученици се много боље упознају међусобно и са својим вјероучитељима. Истовремено упознају светиње наше земље, а понекад и светиње ван њених граница. Повратак са сваког путовања нас обогаћује, и нас старије и њих млађе. Дјеца имају прилику да упознају манастире, игумане и монаштво, да чују нова искуства и стекну нова сазнања. Зато су овакви сусрети веома важни за њихово духовно и културно сазријевање.“
Посебно је нагласио важност међусобног повезивања школа вјеронауке и развијања осјећаја заједништва међу дјецом.
„Трудимо се да подстичемо школе вјеронауке да организују заједничке сусрете и посјете. Важно је да се дјеца упознају и друже и ван својих мјеста. На тај начин развијају осјећај саборности и схватају значај другог човјека. Управо на часовима вјеронауке инсистирамо на томе да нико није сам себи довољан. Ако нисмо у заједници са другима, не можемо бити ни у пуној заједници са Богом. Човјек је по својој природи биће заједнице. Управо кроз дружење, сарадњу и међусобно поштовање остварујемо своје потенцијале и градимо истинске односе.“
Говорећи о литургијском животу, отац Јовица је истакао да присуство дјеце богослужењима представља један од најважнијих аспеката вјерског образовања.
„Присуство ђака на Светој литургији је јако важно јер се тако од малих ногу уче да је Црква саставни дио њиховог живота. Црква није нешто што се посјећује само о великим празницима или једном годишње. Она треба да буде природни дио свакодневице, као што су породица, школа или пријатељи. Минимум један дан седмично треба посветити Богу и литургијском сабрању. На тај начин дјеца се приближавају Богу и уче значају духовног живота. Истовремено стичу навику заједничког окупљања и учествују у животу црквене заједнице. То је темељ на којем се гради њихов духовни развој.“
Он је подсјетио и на искуство из сопствених школских дана, наглашавајући позитиван утицај који дјеца имају на своје породице.
„Сјећам се ријечи мог вјероучитеља из гимназијских дана који нам је говорио да смо ми апостоли својим родитељима. У томе има много истине. Одлазак дјеце на богослужења често подстакне и родитеље да се активније укључе у црквени живот. Тако се не окупљају само дјеца већ и читаве породице. Родитељи се упознају, размјењују искуства и стварају нова пријатељства. Литургија није само мјесто нашег сусрета са Богом него и простор сусрета са другим људима. Управо зато она има тако велики значај за цјелокупну заједницу.“
Према његовим ријечима, предстојећи Сабор вјероучитеља биће прилика за сумирање резултата, стручно усавршавање и нове подстицаје за рад у наредној години.
„Као што смо ми учитељи својој дјеци, тако је наш митрополит свима нама отац и учитељ. Зато је важно да се макар једном годишње саберемо око свог архипастира. На тим сусретима представљамо резултате рада, говоримо о проблемима и тражимо начине да наставу учинимо још бољом. Сабор има више цјелина – од представљања извјештаја и статистичких података до стручних предавања и практичних радионица. То је прилика да вјероучитељи размјењују искуства и стичу нова знања.“
На крају разговора отац Јовица осврнуо се и на предстојећи Дјечји сабор, највеће сабрање полазника вјеронауке у Митрополији.
„Дјечији сабор је круна нашег цјелогодишњег рада. Тада се на Цетињу окупи око двије хиљаде дјеце, понекад и више, и читав град оживи посебном радошћу. Најљепша слика коју можемо показати свијету јесу насмијана лица дјеце окупљене око митрополита. Тај сусрет показује колико је важно све што се ради током године. Истовремено, он представља подстрек за нове генерације ученика да се укључе у вјеронауку. Сви су добродошли и свако дијете има своје мјесто у тој великој заједници. Управо зато Дјечији сабор остаје један од најљепших догађаја у животу наше Митрополије.“
Поред организације наставе, Катехетски одбор наставља и издавачку дјелатност у сарадњи са Светигором, припремајући нова издања намијењена најмлађима. Како је најављено, и овогодишњи Сабор вјероучитеља донијеће неколико нових пројеката и изненађења, а све са циљем да се рад школа вјеронауке додатно унаприједи и обогати у наредној школској години.
О. Б.
