Свештеник Јовица Вукасовић, службеник Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске, говорио је у Теми јутра Радија Светигоре о смислу и богослужбеним особеностима празника Крстовдана, указујући на његову нераскидиву повезаност са празницима Богојављења и Светог Јована Претече и Крститеља.
Отац Јовица је истакао да се Крстовдан, Богојављење и празник Светог Јована не могу посматрати одвојено, већ као једна празнична цјелина. Како је навео, у постбожићном периоду богослужбена тематика природно прелази са догађаја Христовог рођења на догађај Његовог крштења на Јордану.
„Празник Крстовдан нас уводи у догађај Христовог крштења и у потпуности је усмјерен ка Богојављењу, али истовремено нас подсјећа и на главне догађаје Христовог доласка – Крст и Васкрсење“, казао је Вукасовић, појашњавајући да управо из тог разлога Црква уочи Богојављења прославља Крстовдан.
Говорећи о богослужбеној пракси, он је објаснио да се на Крстовдан, по правилу типика, најчешће служи Литургија Светог Василија Великог, осим у случајевима када црквени поредак прописује другачије. Како је навео, када Божић или Богојављење падају у недјељу или понедјељак, тада се Литургија Светог Василија Великог служи на сам дан празника, док се уочи, на Бадњи дан или Крстовдан, служи Литургија Светог Јована Златоустог.
Посебну пажњу свештеник Вукасовић је посветио и царским часовима, који су карактеристични за празник Крстовдана. Појаснио је да је ријеч о богослужењу које обухвата читања из Старог и Новог завјета, Апостола и Јеванђеља. Назив „царски“, како је навео, потиче из византијског периода, јер је због значаја ових часова њима присуствовао и сам цар. Ове године, према типику, царски часови се служе раније, а не на сам дан празника.
Отац Јовица је подсјетио да је Крстовдан дан строгог поста, без обзира на то у који дан седмице пада. Како је нагласио, разлог за то је чињеница да је празник посвећен Крсту и страдању Господа Исуса Христа.
„Као што су сриједа и петак, од најстаријих дана, најстари пост који је забиљежен код хришћана – у сриједу зато што је Јуда издао Спаситеља, а у петак због Његовог Распећа – тако је и овај празник обавезан за пост, у који год дан падао“, казао је он.
У наставку разговора осврнуо се и на освећење воде на Крстовдан и Богојављење, истичући да између крстовданске и богојављенске водице нема суштинске разлике, јер се у оба случаја врши чин великог водоосвећења.
„Оно што је за нас важно јесте да се та вода освећује прије свега ради нашег освећења – коришћењем, како се каже у молитви, било помазивањем, пијењем или кропљењем. И у самом чину освећења наглашава се чему служи та вода и како се она користи“, истакао је Вукасовић, додајући да вјерници након великог водоосвећења у своје домове носе мању количину свете воде, која се може користити током цијеле године.
Говорећи о њеној употреби, појаснио је да богојављењска водица може бити утјеха вјерницима који, због болести или других разлога, нису у могућности да се причесте, али да она никада не може бити замјена за Свето Причешће. Такође је нагласио да свету водицу могу користити искључиво крштени вјерници који немају црквену забрану, те да се она може користити за помазивање болних мјеста и повремено кропљење дома, уколико свештеник није у могућности да дође у посјету.
О. Б.
