Недавно је, у издању Манастира Хиландара, у продукцији продукцијске куће „Unison“, изашло друго издање албума „Христос у граду Витлејему“, овога пута у дигиталном облику, на којем се налазе 24 пјесме божићног богослужбеног циклуса. Аутор и композитор је хороначелник Српског византијског хора, отац Игор Зиројевић, који је на ову тему говорио за Радио Светигору. У наставку доносимо дио тог разговора.
Оче, реците нам шта се све налази на овом албуму и како сте бирали пјесме? Немојте прескочити да нам кажете и ко је кумовао овако лијепом наслову.
Ово је сада дигитално издање, након доста година од изласка физичког CD-а, и доступно је на свим великим платформама као што су Spotify, Amazon и YouTube. И одмах да кажем, ево, након пар дана добио сам не знам ни ја колико порука да су људи јако захвални што им је читав албум доступан у том формату.
Он је плод наше дугогодишње сарадње, љубави и повјерења са Манастиром Хиландаром. Ајде да кренем од наслова „Христос у граду Витлејему“, ја сам кумовао том наслову. Због чега? Зато што је то почетак древних катавасија, од којих неколико пјесама имамо и на овом CD-у, по први пут компонованих на црквенословенском језику. Ради се о катавасијама које су се пјевале у недјељу пред Божић. Колико је познато из рукописног предања, имамо их у неколико рукописа, оне постоје само као ирмоси, као катавасије. Међутим, није познато да је икада постојао читав канон написан према тим ирмосима.
С обзиром на то да је то једна од композиција за коју сам и емотивно везан, јер сам још прије него што сам дошао у Грчку на школовање чуо снимак Симона Караса, који је те катавасије снимио у напјеву композиције великог композитора из 17. вијека, Петра Берекета, то је нешто што је заиста у мојој души оставило веома велики печат. То је једна од ствари која је учинила да много заволим црквено појање и да се касније њиме почнем бавити и професионално.
Тако сам одлучио да по први пут на словенском уврстим и те катавасије на овај CD. А с обзиром на то да су текстови тих ирмоса изузетно лијепи, заиста је заслужено да управо почетак првог ирмоса буде наслов читавог албума.
Реците нам нешто о значају ових химнографских текстова и како сте бирали пјесме?
То је сада занимљиво питање. Било је занимљиво и бирати пјесме, али морам да кажем да сам био у великим мукама.
Божићни богослужбени циклус је, ако не најбогатији по броју химнографских пјесама, онда свакако уз Васкрс најбогатији. Чак ми се чини да је у овом периоду више пјесама посвећених Божићу него што их је током читаве године посвећено Васкрсу. Нисам сигуран, нисам се тиме статистички бавио, али врло је могуће да их заиста има више. То је, с једне стране, изузетно богатство и радост, али, с друге стране, када радите овакав пројекат, на мукама сте јер имате стотине пјесама од којих морате изабрати мали број. Највише бих волио да сам могао све да уврстим. Све су те пјесме лијепе, али сам неколико седмица буквално мучио муку шта изоставити, а шта задржати.
На крају сам одлучио да, по одређеним критеријумима, изаберем пјесме које би могле да репрезентују читав богослужбени циклус. Први критеријум је био да буду заступљени свих осам гласова црквеног осмогласја. Други критеријум је био да буду обухваћене све три врсте црквеног мелостваралаштва, односно начина компоновања: јермолошки, стихирарни и пападички напјеви.
Веома битно је било и то да буде представљен читав божићни богослужбени круг: напјеви из Божићног поста, недјеља пред Божић, предпразништво, велики царски часови, сам дан празника, дани попразништва и недјеља по Божићу. Потрудили смо се, колико смо могли, да све то заокружимо и представимо на један цјеловит начин.
Манастир Хиландар је након издања физичког CD-а објавио и књигу са нотним записима. Да ли се у њој налазе и нотни записи ових пјесама и шта све садржи дигитални албум?
У књизи се налазе партитуре, односно нотни записи свих пјесама са CD-а. Књига је у PDF формату и бесплатна. Заједно са издавачем, Манастиром Хиландаром, одлучили смо да она буде доступна на сајту манастира, како би сви који желе да уче и пјевају у храму могли бесплатно да је преузму. Исто смо касније урадили и са CD-ом посвећеним Светом Симеону Мироточивом.
Поред пјесама и уводних текстова, дигитални албум садржи и музиколошке и литургиолошке коментаре за сваку пјесму, као и текстове на црквенословенском језику, у изворном облику, уз њихов превод на српски језик. Превод је урадио блаженопочивши епископ Атанасије Јефтић, што ми је велика част и радост. Он је био и рецензент ових коментара и дао је савјете шта да се допуни или измјени.
Како се данашње братство Манастира Хиландара стара о насљеђу Светог Саве, када је у питању црквено појање? И када је ријеч о самом богослужењу у манастиру, као и о издавачкој дјелатности, а то донекле видимо и кроз овакве пројекте.
Па, хвала Богу. Хиландар се посљедњих неколико деценија озбиљно обнавља. Прије свега, обнавља се духовно, и то видимо по томе што се братство значајно умножило. Имамо много младих људи који су дошли и остали, хвала Богу, у Хиландару.
С једне стране је то, а с друге стране и игуман и братство ставили су нагласак на духовни живот и на богослужење. И то, хвала Богу, доноси плодове. Управо је то један од врло важних разлога због којих се братство умножава. Када дођете у Хиландар и видите колико је богато и лијепо богослужење, врло је јасно зашто појање постоји, зашто постоји црквени поредак и зашто су Свети Оци устројили да богослужење буде такво какво јесте.
Направићу једну малу дигресију, мада у суштини и није дигресија.
Када сам 1997. године дошао да студирам у Грчку, прије него што сам из Требиња стигао у Атину, свратио сам у Манастир Ватопед. Тамо је игуман био старац Јефрем, који је тада био и мој духовник, и рекао ми је једну занимљиву ствар. Каже: „Знаш, кад сам постао игуман, прве ноћи, као игуман, прва ствар коју сам тражио од Мајке Божије, знаш ли која је била?“ Ја кажем: „Не знам, не могу ни да замислим.“ А он каже: „Да ми пошаље неког човјека за појање, да научи братију појању.“ И ја сам се изненадио, чак сам помислио да мало претјерује, можда да би мене оснажио и охрабрио у учењу. Али он је рекао: „Не, не.“ Кажем ја: „Па због чега?“ А он каже: „Зато што сам знао, ако имамо појање, имамо богослужење; ако имамо богослужење, имаћемо манастир.“
Видите како духовни, искусни људи, који имају живо предање, расуђују.И која је посљедица тога? Посљедица је да данас у Ватопеду имамо преко 120 монаха. Тако да је то јако битно, и хвала Богу.
Архимандрит Методије са својом братијом је то веома добро схватио. Живећи на Светој Гори, они не само да уче и његују појање, него, хвала Богу, подстичу и нас и подржавају нас, и кроз издавачке подухвате, књиге, CD-ове и друге пројекте који долазе у наредном периоду. На тај начин настоје да Цркви, не само српској него и свим словенским помјесним црквама, из богатог предања понуде нешто зрело, нешто испробано, нешто што ће бити заиста корисно, и то увијек у веома лијепом облику. Дакле, у дивном формату, са одличним дизајном и високим квалитетом, за сваку похвалу. Само то да је Манастир Хиландар урадио, било би довољно да остане уписано у историји, а камоли све друго што чини и за наш народ и за Цркву уопште.
Ко су били учесници овог пројекта?
Учесници пројекта, што се тиче појаца, били су Срби, Грци, Сиријци и Румуни. То је један занимљив податак. Оно што је посебно занимљиво јесте да су Румуни и један брат Сиријац били исони, за њих то није било толико тешко.
Међутим, главни појци били су Срби и Грци. А ко макар мало познаје Грке, зна да су веома поносни на своје предање и да нису нарочито заинтересовани за друга предања. Зато је ово заиста велика част и радост — што су жељели да учествују у једном оваквом пројекту.
Замислите да некоме тражите да на језику са којим нема никакав контакт, који никада неће користити, годину дана долази на пробе, да код куће вјежба слогове чије значење готово уопште не разумије, и све то да би помогао једној другој помјесној Цркви. То је заиста велики чин љубави, не само према музици, него и према Цркви.
Оливера Балабан
