У Галерији Матице српске у Новом Саду, у петак 5. јуна 2026. године, свечано је отворена изложба „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополијеˮ, која је приређена у оквиру обележавања великог јубилеја – двеста година од оснивања Матице српске, најстарије српске научне, књижевне и културне установе
Присутне је на почетку поздравила управница Галерије Матице српске, госпођа Тијана Палковљевић Бугарски. Она је истакла да је циљ изложбе да се укаже на сјај и славу Карловачке митрополије која је трајала готово два века и на њене одјеке у савременом тренутку како би се потврдила снага високих вредности које мењају друштво на боље.
Председник Матице српске, професор др Драган Станић, говорио је о историјату Карловачке митрополије, која је била основни интегративни и институционални чинилац српског друштва у Хабзбуршкој монархији. Приређена изложба показује како делује систем ликовних и примењених уметности унутар организационог поретка који отвара српска култура осамнаестог, деветнаестог и почетка двадесетог века, када су српски ликовни уметници своје дело сагледавали у пуној блискости са светом вере, религије и Цркве, као и свега онога што из ове блискости може да произиђе.
О историјским везама српског и аустријског народа говорио је амбасадор Републике Аустрије у Србији, Његова екселенција Кристијан Ебнер.
Његово преосвештенство Епископ моравички г. Тихон, викар Патријарха српског г. Порфирија, пренео је присутнима благослов Његове светости и, између осталог, рекао: „Карловачка митрополија представља једну од најзначајнијих институција у историји Српске православне цркве и српског народа, јер је више од два столећа била носилац духовног, културног и националног континуититета. Посебна вредност Карловачке митрополије огледа се у чињеници да је она била не само црквена тековина већ и културолошки веома сложен систем унутар кога су били обликовани образовање, књижевност, уметност и јавни живот српске заједнице. У њеном окриљу развијала се једна од најрепрезентативнијих целина српске нововековне уметности, која је кроз иконопис, зидно сликарство, графику, примењену уметност и портретно сликарство израђивала визуелни израз духовног ауторитета, историјске свести и културног идентитета српског народа. Све ово дешавало се у, за културу и уметност, најтежим ратним околностима.ˮ
Изложбу су отворили аутори, професор др Владимир Симић, историчар уметности, и др Александра Человски, кустос Галерије Матице српске. На отварању изложбе је наступио хор Саборне цркве „Свети Георгијеˮ из Новог Сада. Овом догађају је присуствовало свештенство и монаштво више епархија Српске православне цркве, представници Римокатоличке вркве, госпођа Александра Ћирић Бошковић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, директори музејâ, јавних установа и многобројни културни посленици Новог Сада.
Изложба ће бити отворена за посетиоце до 27. септембра 2026. године.
Извор/фото: Епархија бачка
***
Црквена уметност Карловачке митрополије припада најсложенијим целинама српске уметности новог века. Њен развитак трајао је више од два столећа, у историјском и симболичком простору у коме су се укрштали вера, политика, образовање, друштвена репрезентација и национална свест. У иконостасима, зидном сликарству, портретима, графици и ентеријерима храмова обликовала се јавна слика ове црквене институције, њен духовни ауторитет, историјско памћење и место српске заједнице у Хабзбуршкој монархији.
Целокупна уметност Карловачке митрополије развијала се као дуг процес преображаја православне слике у политичким, друштвеним и културним условима који су се непрестано мењали. Почела је у свету скромних зографских икона, малих парохијских храмова и обновљених манастира, а завршила се у добу академског сликарства, историјских композиција, патријаршијских дворана, официјелних портрета и симболистички обојених религиозних представа. Мењали су се стилови, средишта утицаја, наручиоци и уметнички идеали. Основна потреба остала је трајна: да се у слици сачува вера, учврсти заједница и покаже њено место у историји. Карловачка митрополија била је црквена управа, културни оквир и простор у коме су архијереји, монаси, грађани, приложници, интелектуалци и уметници обликовали један од најважнијих видова српске нововековне визуелне културе. Њена уметност показује снагу православне традиције да се развија кроз додир са Кијевом, Бечом, Пештом, Минхеном и Римом, преводећи различите утицаје у сопствени језик. У томе је њена историјска вредност: у везаности за духовно средиште и у способности да прихвати нове облике знања, укуса и јавне културе. Уједињењем српских црквених области 1920. године завршена је историја Карловачке митрополије као засебне институције, али су њени сјај и слава оставили трајан отисак у српском разумевању вере, уметности и историје.
На изложби, поред дела из колекције Галерије Матице српске, публика ће имати прилику да види дела из Музеја српске православне цркве у Београду, Српског црквеног музеја у Сентандреји, Народног музеја Србије, Музеја Војводине, Војног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја Панчево, Народног музеја Кикинде, Народног музеја Зрењанина, Градског музеја Вршац, Епархије бачке, Епархије сремске, Епархије банатске, Епархије будимске, Епархије темишварске, Музеја СПЦ – Епархије загребачко-љубљанске и Историјског-уметничког музеја у Бечу.
Посебан сегмент изложбе посвећен је трајним вредностима и достигнућима Карловачке митрополије чији се одјеци препознају и данас у образовању кроз Карловачку гимназију, виноградарској традицији кроз бермет и очувању уметничких заната кроз јединствен пример кожних тапета Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, а у реализацији овог дела изложбе помогле су ученице Карловачке гимназије Милица Димитријевић и Мирјана Јелић, Мануал музеј заборављених уметности и Музеј пчеларства и винарства Живановић. У оквиру изложбе биће доступан различит мултимедијални садржај за који су заслужни проф. др Исидора Ђурић, проф. др Игор Кекељевић и мср Филип Мирчески, као и кратки играно-документарни филм у продукцији Мирослава Стајића, Mista Production.
Аутори изложбе су проф. др Владимир Симић, историчар уметности и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19 часова и кустоска вођења викендом у 13 и 17 часова. Такође, изложбу ће пратити породични водич за родитеље са децом, како би се и најмлађима приближили важност улоге и значај Карловачке митрополије.
Реализацију изложбе и каталога омогућило је Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама, а подржао наш стални покровитељ ДДОР осигурање.
Медијски партнери изложбе су ЈМУ Радио-телевизија Војводине, Телевизија Храм, Радио Слово љубве, Радио Беседа, Color Press Group, Naxi Planeta радио и портал Културе – Асоцијација за промоцију уметности и културе.
Извор: Галерија Матице српске
