Светогорска пустиња је крајње неприступачна област на Атосу, што нарочито одговара испосницима за тиховање и строго подвизавање. Припада манастиру Велика Лавра, а првим монасима је настањена пре више од хиљаду година.
Каруља је најсуровији део светогорске пустиње. Уз стрму литицу десетинама метара изнад мора приљубљено је мноштво скромних монашких келија. Назив предела потиче од грчке речи за чекрк – карули, будући да пустињаци чекрком спуштају до мора своје рукотворине и заузврат од рибара и монаха из околних манастира и скитова примају намирнице за живот. Неколицини келија се може прићи искључиво помоћу ланаца или мердевина причвршћених за стену.
Катунакија се налази одмах изнад Каруље на стеновитом обронку и настањена је већим бројем монаха, који су познати по иконопису и појању (нарочито братство Данилејаца).
Светогорска пустиња не обилује вегетацијом; од вегетације овде претежно успева само кактус, тзв. франгостика, који је често и храна подвижника. Некада је ова атонска област бројала стотине монаха, док их данас има знатно мање, међу којима су и Срби.
Светогорци је често називају олтаром Свете Горе и местом где је лакше срести анђела него човека.
Извор и фото: Хиландар
