У свечаној сали Матице српске у Новом Саду, 4. јуна, одржана је изузетно посјећена промоција првог тома Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба. Овај значајан културни догађај реализован је у оквиру циклуса „Херцеговина у Матици српској”, као плод успјешне сарадње приређивача књиге, млади из локалног Удружења и ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Кроз богат културно-умјетнички програм публику је водила Јелена Тепавчевић.
Присутне је на самом почетку, у име домаћина, поздравио подпредсједник Матице српске, др Срђан Шљукић, подсјетивши на дубоке историјске везе између Матице и Херцеговине, које датирају још од чувене породице Дунђерски. Ријечи добродошлице упутио је и Божидар Миловић, предсједник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, који је нагласио важност очувања херцеговачког духа и традиције у Војводини.
Програм је на упечатљив начин отворила женска пјевачка група Удружења (коју чине Наташа Брењо, Михаила, Бојана и Јована Радмиловић), извевши традиционалне напјеве у вјеродостојним херцеговачким ношњама. Традиционални тон вечери дао је и деветнаестогодишњи гуслар Милован Ковач, родом из Гајдобре, иначе студент Машинског факултета у Новом Саду, који је својим наступом одушевио присутне.
Централни дио вечери био је посвећен научном и свештеничком осврту на приређену грађу. О историјском контексту и значају заоставштине проте Марка С. Поповића говорио је кустос-историчар Музеја Херцеговине у Требињу, Петар Милошевић, аутор бројних научних радова из области историје 19. и 20. вијека. Он је приближио присутнима свакодневни живот „малих” људи на херцеговачком простору тог доба.
Посебан печат програму дала је Хелена Савић, студенткиња Српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду, која је надахнуто рецитовала пјесме из промовисане књиге.
Као главни говорник и аутор-приређивач овог капиталног дјела, присутнима се обратио протојереј Марко Гојачић, парох столачки и главни уредник Монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Отац Марко, који је и сам везан за Војводину (рођен у Белој Цркви), детаљно је описао вишегодишњи истраживачки рад на прикупљању и систематизацији Сабраних дјела проте Родољуба. Он је истакао да ова књига представља дуг према проти Марку С. Поповићу Родољубу који је својим делима обележио крај 19. и почетак 20. века, те да су, иако писана пре више од 100 година, његова дела и даље актуелна и откривају многе историјске чињенице, из којих се може много научити о животу и борби српског народа за слободу.
Након успјешне промоције, упућена је заједничка порука захвалности свима који су издвојили вријеме за овај „историјски час”, уз жељу да се овакви сусрети који кријепе душу и чувају коријене наставе и у будућности.
