У оквиру Марковданских свечаности, у парохијској сали цркве Светог Ђорђа под Горицом, у сриједу 7. маја, представљена је књига свештеника Блажа Божовића ”Терапијска заједница – ЗЕМЉА ЖИВИХ”.
О књизи су говорили: протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, психијатар, нарколог др Љубинко Калуђеровић и теолог Александар Вујовић. Модератор је била професор социологије и новинар Весна Кривчевић.
Отац Бранко је рекао да у заједници ”Земља живих” не постоји амбиција за лијечење људи, већ само жеља да се тим људима помогне да дођу себи; да се врате себи; постани своји и да постану социјално употребљиви и функционални у сваком животном погледу.
”Данас људи беже од себе и то је углавном разлог зашто људи улазе у проблем зависности, јер нису у стању да носе себе. Слободан сам да похвалим труд и љубав нашег оца Блажа Божовића и да вашој љубави препоручим ову књигу ”ЗЕМЉА ЖИВИХ”….Интересантно је да отац Блажо у овој књизи врло студиозно објашњава и целу генезу, да кажемо, те наркоманске епохе, како је то све почело у оној нашој заједничкој Југославији у којој смо живели, како је то све било, тај такозвани дијалектички материјализам, који је био идеологија ондашњег једнопартијског система – та похлепа за материјалним. То сад све једно друго прати, тај егоцентризам који је свакако присутан код нас људи, који је иначе присутан у човековој палој природи, јер је човек инфициран грехом и то једно друго прати и подразумева. Дрога је прво била ствар престижа и богатих, а касније је продрла и у остале слојеве друштва”, казао је отац Бранко.
Др Љубинко Калуђеровић је казао да се ”блага реч оца Блажа далеко чује” те да је то ријеч која дубоко продире у срца свих људи који имају прилику да са њим беседе и да су то разговори који се памте. Говорећи о проблемима болести зависности, Калуђеровић се сложио са оцем Бранком да је један од суштинских проблема са којим се сусрећу и боре зависници – егоцентризам. Осврнувши се на књигу ”Терапијска заједница – ЗЕМЉА ЖИВИХ”, он је рекао да му је изузетно драго што је отац Блажо написао овај веома интересантан и значајан рад, те да је у њему сублимирано и све оно што је и он сам, као љекар психијатар, видио у тродеценијској пракси, али на један, широј читалачкој публици, пријемчив начин.
Отац Гојко Перовић је говорећи о самој књизи рекао да је написана по свим принципима пастирског богословља.
”Нажалост, динамика живота је таква да је ова књига издата прије двије године, а већ смо превазишли ситуацију из ње, у негативном смислу, и већ се боримо са неким новим облицима зависности, као што је овдје поменута коцка. Прве двије главе књиге се баве тиме како уопште ступамо у контакт са тим злом, онако фино методолошки, како то захтијева један озбиљан научни рад, а друге двије главе говоре о личности корисника, гдје заиста можемо да схватимо да сви ми потенцијално можемо бити или већ јесмо или смо били у том проблему. У овим поглављима се такође говори и о заједници, док се у последње двије главе говори о самом пројекту терапијских заједница. Ова књига је један од темеља на који се можемо ослонити као на један приручник, упутство за рад у Терапијској заједници”, закључио је отац Гојко.
Александар Вујовић је подсјетио и на дипломски рад оца Блажа – Исповјест и психотерапија, те казао да је отац Блажо већ 20 година у овој теми. Он је рекао да је познавајући оца Блажа, његову посвећеност и бригу, било и за очекивати да се позабави једним овако озбиљним радом на ову тему и у крајњем напише ово значајно штиво.
На крају се сабранима на овој промоцији обратио и сам аутор.
Он се подсјетио давне 2009. године, када је на препоруку блаженопочившег професора Владете Јеротића ступио у контакт са оцем Бранком Ћурчином и првог сусрета са њим, његовог благослова и жеље да се укључи и подржи његов рад.
”Од тога момента па све док сам улазио у литературу и у тај живот са штићеницима тадашњим у Земљи живих, не разумијући и не схватајући, заиста, дубину проблема и оно са чим се хватам у коштац, некако љубав коју ми је показао отац Бранко и повјерење које ми је указао блаженог спомена Митрополит Амфилохије, наравно и родитељска брига и старање, и отац Гојко који је био ту, све ми је то дало подстрека. Ти људи са којима сам касније вршио интервјуе и са њима живио, то ме је довело до једне дилеме, без обзира на неке своје личне проблеме и ломове у којима сам се налазио, личним – да то нешто схватим, разумијући сву трагичност свог интелекта, да ми је то просто залогај за који ће ми требати времена и да га некако уситним и проживим, сварим и некако изнесем на свјетлост дана. Довело ме је до те недоумице да, или ће овај рад и тема бити на штампање и корист другима, али и мени наравно, или ће бити нека брза варијанта нечега, гдје ће просто бити нешто написано да би се дошло до неке дипломе. Нисам узео тај други дио, наравно, иако сам се у том тренутку осјетио слабим и малим, иза мене су стали сви ти људи, подржали ме и показали једну велику љубав, која је свему томе дала један смисао.”
Књига ”Терапијска заједница – ЗЕМЉА ЖИВИХ” изашла је у издању Издавачке установе Епархије бачке Беседа 2023. године.
Настала је на основу магистарске тезе оца Блажа коју је одбранио 2014. године у Атини. У књизи су детаљно приказани терапијски метод, обавезе и дужности штићеника током боравка у терапијској заједници.
Презвитер мр Блажо Божовић је парох при храму Светог великомученика Георгија под Горицом, у Подгорици. Управник је Пастирско-савјетодавног центра Митрополије црногорско-приморске и координатор Терапијске заједнице Земља живих у Црној Гори
Фото и видео: Црква Светог Ђорђа под Горицом
