Свети Арсеније Сремац је био је други архиепископ српски, својевремено један од највећих жичких подвижника, који је био дубоко одан темељима Православне цркве, доследно слиједећи свог учитеља Светог Саву. О њему и његовом житију је писао Архиепископ Данило Други, који каже да је родом од сремске земље. Постао је други архиепископ српски 1233. године, послије повлачења Светог Саве са архиепископске столице. Средиште српске архиепископије из манастира Жиче пренио је у цркву Св. Апостола у Пећи коју је сам подигао. Због болести се повукао са архиепископске столице 1263. године, а три године касније се упокојио у жичком метоху Црнча на Лиму. Сахрањен је у својој задужбини у Пећи.
У српским типицима 15. вијека за датум његовог упокојења, односно прослављења црквеном службом и празничним пјесмама, узима се 28. октобар: Мјесеца октобра двадесетосмог успомена међу светима оца нашега Арсенија архиепископа чудотворца (Данилчев типик из 1416). Служба и помени Светог Арсенија Сремца су забиљежени у неким рукописним књигама из 14. вијека, које је посједовала Народна библиотека Србије, али које су нажалост изгореле у бомбардовању Београда 1941. године.( Радован Пилиповић www./spc/rs)
Служба Св. Арсенију Сремцу, помен и празничне пјесме, налазимо и у неким рукописима Цетињског манастира чија колекција садржи 84 рукописне књиге из периода краја 13. до средине 19. вијека. Збирка је иначе формирана 1885. године, када је тадашњи књаз Никола Петровић Његош из Пивског манастира донио богату колекцију од 34 рукописне књиге и саставио их са цетињским рукописима у једну цјелину. Збирка је сачувана као таква и данас, а налази се у ризници Цетињског манастира. У манастиру Пива је остала мања збирка од 8 рукописа. Састав рукописне збирке Цетињског манастира, узимајући у обзир и цетињску и пивску колекцију, ограничен је углавном на књиге које имају литургијску намјену. Рукописи који су настајали од 15. па до средине 18. вијека су устаљеног и уобичајеног састава. Код књига које садрже била какав мјесецословни дио, примјетно је интензивно уношење националних (српских) светаца, међу којима се налази и Свети Арсеније Сремац.
Рукописне књиге које под 28. октобром садрже службу Св. Арсенију Сремцу су :
1. Минеј за октобар (Цетиње 19/ Пива 33), 1614/15. година; у минеју на листу 225 на маргини нацртана је рука која показује на натпис: Служба Арсенију архиепископу српском
2. Минеј за октобар и новембар (Цетиње 22/Пива 44), 1598. година, писао јеромонах Данило у манастиру Шудикова; служба садржи вечерњу са паримејама, без литије, јутрењу са полијелејом, хвалитне и велико славословље.
3. Минеј за октобар и новембар (Цетиње 23/ Пива) трећа четвртина 16. вијека; Службе светитељима за сваки дан мјесеца октобра и новембра се у потпуности поклапају са Минејем за октобар и новембар (Цетиње 22), тако да се и у овом рукопису налази служба посвећена Светом Арсенију Сремцу, под 28. октобром.
Помене Светог Арсенија налазимо у следећим рукописима:
1. Псалтир с последованијем (Цетиње 39/ Пива), друга половина 16. вијека; поклон рашког митрополита Висариона манастиру Пиви, како је записано у самом рукопису; садржи помен Светом Арсенију архиепископу српском у мјесецослову под 28. октобром са тропаром и кондаком.
2. Псалтир с последованијем (Цетиње 43), последња четвртина 16. вијека; садржи помен Светог Арсенија под 28. октобром у синаксару.
3. Псалтир с последованијем (Цетиње 44/ Пива 39), 1528. година, са додацима из 1570/85. године и краја 17. вијека; садржи помен Светог Арсенија под 28. октобром у синаксару.
У рукописној књизи Панагирик (Цетиње 20/ Пива/ 45), трећа четвртина 14. вијека, писаног на Светој Гори Атонској, у скиту Св. Павла, недостају листови за дане у којима се славе српски светитељи. Како ова појава није усамљена, већ постоје и друге рукописне књиге србуље у којима фале ове службе и пролошка житија, то нас наводи на закључак да се неко бавио сакупљањем ових служби, помена и житија. Отуда претпостављамо и то да је у горенаведеном Панагирику било записано и житије Светог Арсенија Сремца, јер у књизи недостају и листови за 28. октобар (дан прослављања Светог Арсенија Сремца). Подаци које смо пронашли у рукописним књигама Цетињског манастира потврђују чињеницу да је још од најранијих времена култ Светог Арсенија Сремца био распрострањен и дубоко укорењен широм Црне Горе, због чега је сасвим природно да његове свете мошти управо почивају у Црној Гори више од 250 година, а од 1920. године, дакле скоро 100 година, чувају се у манастиру Ждребаонику.
Др Милена Мартиновић
Извор: Часопис „Светигора“, бр. 259 – 2016. г.
Извори и литература:
1. Минеј за октобар (Цетиње 19/ Пива 33) лист 225-232
2. Минеј за октобар и новембар (Цетиње 22/Пива 44) лист 139-144
3. Mинеј за октобар и новембар (Цетиње 23/)
4. Псалтир с последованијем (Цетиње 39/ Пива)
5. Псалтир с последованијем (Цетиње 43), мјесецослов (113-237)
6. Псалтир с последованијем (Цетиње 44/ Пива 39) лист 205б
7. Радован Пилиповић, www.spc/rs/sveti arsenije sremac drugi arhiepiskop srpski