Izaberite stranicu

Пише: Данијела Јокановић

У сусрет празнику Светог Симеона Мироточивог

Божественоју благодатију просвјетивсја и по смерти показујеши свјетлост житија Твојего, источајеши бо миро благоуханија, притекајушчим к рацје мошчеј Твојих. И људи Твоја наставил јеси к свјету Богоразумија, Симеоне оче наш, Христа Бога моли, даровати нам велику милост.

                                                                                         – Тропар Светом Симеону Мироточивом   

Господ својом вјечном љубављу љуби све нас, дјецу своју небеску, јер сви смо ми искра божанске свјетлости. Треба да тежимо да у животима свих нас напокон засија Сунце Божје Правде, да нас Господ благослови и обасја Искром Духа Светога; да нас, загријавши душе наше, напокон духовно оживи својим животворним зрацима. Да напокон схватимо да ПОДЈЕЛА НЕМА…

Сви смо ми једнаки под сводом небеским – браћа смо и сестре, исклијали из труна земаљскога грумена и оживљени Његовим недокучивим, васељенским промислом.
Чистога Срца и Духа исправљеног у овом трошном тијелу,  треба да тежимо безвременској  радости вјечнога живота. Исправљајући се, да чинимо најсвјетлија дјела у Духу Божјем и Његовој љубави. Само тако ћемо моћи да идемо напријед и слиједимо највеће човјечанско завјештање – да се јорданском живом водом напојимо и Христовим воскресенијем успињемо.

Колико ли пута наше безумље и отуђење раздиру Божје срце, не наводећи нас да се запитамо зар га је могуће подијелити? Зар Оца нашега Светог, који обитује у свима и у свему, можемо распарчати – одвојити нераскидиво, банализовати недокучиво, окаљати најчистије?

Још давно је христољубиви владалац, како називаху Стефана Немању, био пун свете ревности за божанске истине православне вјере. Исповједнички је искоренио јереси у своме отачаству, јер би свјестан лажних учења која су тровала душу правовјерног српског народа.

Остављајући свој престо, би записано:

,,И дано му би име гоподин Симеон, месеца марта 25, на Благовештенје, године 6703. (1195). Појали су Грци, потом Ивери, затим Руси, по Русима, Бугари, потом опет ми, његово стадо сакупљено. Од рођења му 46. године прими, пак, божјом вољом владу. И пробави опет на влади 37 година, а тада тек прими анђеоски лик, и поживе у том лику 3 године, и цео његов живот би 86 година. Престави се блажени отац и ктитор Господин Симеон године 6708. (1200), месеца фебруара у 13. дан пресели се у вечно блаженство.“

Замонашио се остављајући амантет: ,,Да љубите брат брата, немајући никакве злобе међ’ собом.“

Међутим, каиновско сјеме зависти затрова срца браће Стефана и Вукана. Завист, окот змијскога рода и замка нечастивог, наведе браћу да се одрекну крви своје свете лозе. Погазише ријеч очеву, ријеч – првостоврено чудо Божје. Те клонуше духом и од вјере се удаљише, а најмлађега и најмудријега међу собом не слушаху у силним молбама при покушајима измирења. Тек преносом моштију Светог Симеона, преподобни Сава, први српски просветитељ и архиепископ, измири браћу своју над светим покровом очевим.

Овај дан, велики дан измирења, пут је наш зацртани и водиља правотворне православне вјере ка Богу који упорно пружа своју руку к’ нама..

Па тако и ми, сљедбеници блаженопочившег митрополита Амфилохија, наше најсјајније звијезде Истока која са Господом гледа на све нас у нади, треба да корачамо храбро и неуморно. Крст наш Свети, застава је Христове побједе над свим злом овога свијета.

,,Право ходи ногама својим и испољавај путеве своје“, док ,,ум наш нека буде на небесима у гледању на красоте рајске…“

 

,,Ако хоћеш да се спасеш, иди и раздај све своје имање убогима, и, узевши крст, пођи за мном.“ (Мт. 19, 21).

С љубављу,
Данијела и Василије

 

Pin It on Pinterest

Share This