Izaberite stranicu

Пише: др Батрић Бабовић

Свети Сава је најмлађи српски монах и најстарији српски архиепископ. У данима када је његова Црква славила 800 година аутокефалности, Свети Сава је са њом доживљавао највећа искушења и најдубља просвјетљења.Борбе између првенстава три Рима и повремена извргавања доктрина седам Васељенских сабора, стављали су и  стављају светосавску Цркву и њену хришћанску мисију на распеће и крстоносно минско поље духовних подјела и неумрлих цивилизацијско-културних раздора. Визије виших и нижих свјетова, практичност Симбола вјере и најдубља молитвеност од Савиног доба до данашњег недоба постају љествица којом Савин народ усходи ка Небеском царству. Савине сузе покајања, топле молитве са вапајима происходиле су ка Небеском Оцу из срца  како је скоро невиђено у светоотачкој пракси. На раскрсници свјетова и царстава, земаљских сила и власти која су началствовала шаром којим је Свети Сава мапирао вјечност своје државе и Цркве, светитељ је правио вертикалу Крста свог распетог народа и царства кољено-преклоним поклонима и сузама из дубина рањеног срца. Да би од Земље побјегао на Небо, он је сахранио своје страсти и тијело показавши подвигом и стављањем под надзор Духа , да се први српски архиепископ и монах издаје за последњег и најнедостојнијег у низу оних којима је рођењем и властелинским поријеклом припадао, али је увидио да су земна слава и власт таштина за бесконачност Божјег промисла и милосрђа, који су једино уједињени са безобалним неограниченостима бестрасне и очишћене  људске душе.

Од часа кад је из Немањиног дома побјегао у Свету Гору  душа биолошког оца била је на најснажнијим земним искушењима. Немања и Ана су молитвама свог принца са Агиос Ороса постали нови Јоаким и Ана у монашким именима Симеона и Анастасије. Нови светогорски монашки принц сузама и молитвама родио је у монаштву свог духовног Оца и Mати. Да је Господ  диван у светима својим показује и доказ да је Савиним монашењем васкрсло правило даноноћног читања Псалтира, акатиста Пресветој Богородици, молитава Господу Исусу Христу и светитељу за сваки дан. Златом које је на Свету Гору слао велики Немања до своје „Царске сахране“ Сава је спасавао душу рода свога и манастире Каракал, Ксиропотам и Филотеј. Отимао је дипломатијом дубоке вјере парче Ватопеда да би настанио Хиландар- колијевку светосавског монаштва. Ваљало би истаћи да су бројни цариградски манастири били су најтоплија молитвена мјеста Светог Саве.

Хиландар је постао извор Симеоновог мироточења и Савиног непрекидног богомољења за спас рода и свеколиког хришћанства.Усрдном молитвом светитеља, просветитеља, књижевника, дипломате и учитеља и уједињеном вољом византијског цара и патријарха српска држава и народ су добили Архиепископа и своју Цркву. Са Светим Савом у нашу Цркву су дошли сви старозавјетни и новозавјетни пророци, патријарси, архиепископи, мученици, исповједници и молитвеници до његовог доба , а од краја његовог земног пута, он је постао вертикала којом су се они који су се угледали на њега пели у Христово наручје.

Свети Сава је био припрема за кнеза Лазара и Косовски завјет. Прво се родила Црква па затим небеска држава.Ђурђеви Ступови у Расу и код Берана, црква Светог Петра у Бијелом Пољу, манастир Морача, манастир Светих Архангела на Превлаци Михољској, епископија на Стону и Будимљи дио су Савиних стопа које данас покушавају да утабају наследници и слијепи послушници политика  Самјуела Хантингтона и Фукујаме подводећи непролазност у домен кратковидог и слијепог атеистичког калупа.

Данашња Рибница која је колијевка и груда Симеона Мироточивог брани своју неупрљану душу од прљавих намјера нових Стрезова, богумила и пагана. На њеним обалама рађају се нови Калиници и светогорци. Студенички миро иде у рибнички бистро двије свете воде који је Промислом Вишњег постао нови Јордан. Цртањем јулијанског и грегоријанског календара прије Савиндана дошли су  Бадњи дан и Божић, свети Стефан Архиђакон са Сабором Пресвете Богородице, Свети Василије Велики, Крстовдан, Богојављење и Свети Јован Претеча. У данашњој Митрополији црногорско-приморској  је четрнаест цркава са његовим именом и најснажнијим упориштем у Боки и Приморју. Он је жив у Ћеклићима и Ераковићима, а параклис са његовим именом красио је југоисточну кулу цетињске Биљарде. Фреске са његовим ликом красе манастир Морачу, село Орах у Пиви, манастир Ђурђеве Ступове код Берана, манастир Градиште код Петровца на мору и манастир Прасквицу код Светог Стефана. У манастиру Острогу гдје почивају мошти Светог Василија Острошког бди фреска првог српског архиепископа изрезбарена у 17. вијеку за   непролазност Савиног племена. Будва је лука светосавског и црногорског Јерусалима, из које је бродом ка светом Сави Освећеном и Светој Земљи, архиепископ српски кренуо благословима овог крстоносног града.У Црној Гори родили су се Савин бор и Савин кук. Бесконачан је број стопа Светог Саве са горама и водама које су узрасле и потекле да би у Буквар небеса урезале жиг принца монаха. Десетине дурмиторских братстава  са бројним сродницима по Крсту из долине Таре славе као Небеског заштитника првог српског архиепископа који је свој народ припремио предокусом Царства небеског за тежак испит Страшног суда .

Није случајно што је Свети Сава прве Цркве на Светој Гори посветио Мајци Божијој, Св. Златоусту и Преображењу Господњем. Од  дана посвећивања Цркава светима, па до свог сопственог  уписа у њихов ред, календарски је сабрана и даље се сабира ризница историја оба Завјета са Богом писана златним словима светости живота никејског,хиландарског, студеничког и васељенског прозорљивца.

Дан спаљивања његових светих моштију постао је свеопште Васкрсење народа коме је светитељ огњени стуб, столп и најбољи заступник са својим оцем пред Васкрслим Христом.

Ако би дао Господ да Ловћен постане нови Атос са кога ће Савино наслеђе угледати Солун и Цариград, Рим и Москву, онда ће Ловћенски Тајновидац  добити најузвишенији престо због наставка Божанске мисије тамјаном, молитвама и Светом литургијом,  до часа  обнове завјетне цркве као једине лествице преоране и обезгробљене Црне Горе на путу ка Вишњем Јерусалиму. Луча Микрокозма писана Духом Светим јеванђељска је мисао угравирана златним словима за вјечно и непролазно на вертикали духа Светог Саве.

Црна Гора ни после рата молитвама и трпљењем против поглаварстава таме и сила мрака у поднебесју, није престала да буде земља литија и највећа цивилна Света Гора. Док је Огањ Педесетнице запалио апостолство које је деценијама спавало као жар испод пепела на притајеном огњишту, Свети Сава и Симеон Мироточиви у својој Вишњој Радионици  радили су и раде свој посао за спас рода и свих земаљских народа. Близу им је и Арсеније Сремац са Светим Петром Цетињским и светим Василијем Острошким Чудотворцем.

Лако је Подгорици бити Рибница кад је неусахла мироточива молитва саборности тјелесног оца и духовног сина и тјелесног сина и духовног оца. Оба са Небеског престола гласно узвикују: БОГ СЕ ЈАВИ!

А са земље светосавске и светосимеоновске потомство које памти и не заборавља срцима и молитвом узвраћа:

СРЕЋАН СВЕТИ САВА!!!

Pin It on Pinterest

Share This