Izaberite stranicu

Пише: др Батрић Бабовић

Регија југоисточне Европе у очима бриселске бирократије због функционалније контроле политичких процеса изгубила је дефинициони смисао академика Јована Цвијића. Распад велике СФРЈ и преименована балканска карта у Бриселу су добили поштапалицу у имену Западни Балкан. Док се политички токови са економским операцијама нивелишу  у полицама Европске  уније као одскочна даска за пријем у велику породицу европских народа, у исто вријеме постоје бројни представници са Западног Балкана и Европске уније која ову геополитичку регију не види у окриљу прегломазног Брисела. Једно је сигурно: врата реалне Европе су далеко.

Кад се погледају статистике економија и трговина  Србије, Црне Горе, С. Македоније, Албаније и Федерације Босне и Херцеговине наилази се на низак БДП и велики пораст јавног дуга. Док у Федерацији Босне и Херцеговине постоји воља већинског народа за унитаризацијом државе и рестаурирањем Дејтонског споразума, на Косову и Метохији постоји тенденција да се вјековни духовни простор српског народа преведе у међународно-правни субјективитет и од Србије обезбиједи признање на међународном плану. Сјеверна Македонија је под притиском јужног сусједа промијенила име, са Бугарском постоје спорови око историје и писма што је препрека за учлањење и приступне преговоре са Унијом, а унутаролитичка ситуација није ружичаста. Држава ламентира над Охридским и Преспанским споразумима, Тиранска платформа обједињује унутармакедонско сивило и са конгломератом спољнополитичких бремена све подсјећа на буре барута. Ваљало би подсјетити да су Црна Гора и Македонија признале сецесију међународно признатог дијела Републике Србије. У оваквом концентрационом односу, ствари постају сложене и дугорочно нерешиве. Гледајући изван политичке равни историјско право Срба на територију Косова и Метохије се посматра кроз вјековно присуство  на том дијелу земљиног шара. Хиљаде манастира, цркава и гробаља свједоче у прилог ове тезе. Топоними као што су нпр. Пећка, Призренска и Дечанска Бистрица, Клина, Источка ријека, Мируша … били би довољна одбрана српског националног идентитета. Сагледавањем дешавања у трусном региону није могуће објаснити ирационалне и у крајњој линији ненормалне политике званичне Црне Горе и Македоније према Косову и Метохији. Проблеми између Београда и Приштине и унутар цијелог региона не могу се решавати таксама и порезима, присуством бисквита и извјесних врста роба на територији Косова и Метохије или одређених брендова са КиМ реципроцитетно у Србији, Црној Гори или С. Македонији.

Неријешени етнички спорови, одсуство система колективне безбједности, мигрантска рута на путу ка Европи, потенцијални подијум за бројне терористичке организације била би скенирана дефиниција Западног Балкана. Развојна банка за ово поднебље има сједиште у Београду, ауто пут  Мира чека на свој искорак а младог, образованог и радно способног свијета све је мање на овој коти балканске територије.Треба јасно рећи да све државе овог региона карактеришу висок степен корупције и организованог криминала, нестабилне институције система и дивергентни преговори за приступање великој европској фамилији.

Мистерије историјских размирица и даље трче ка свом зацртаном циљу. Ако је могуће сажети у једну цјелину Дејтон, Бриселски и Вашингтонски споразум са потиснутом Резолуцијом 1244 онда су интеграције успјеле у свом походу.

Треба нагласити да је трговина  само сегмент људског живота, а несређени балкански рачуни из дана у дан долазе на наплату код страних крчмара. Са неколико милијарди евра стране помоћи, отприлике онолико колико Бундесбанка опредијели на недељном нивоу за помоћ економији Њемачке не могу се закрпити рупе у платним прометима пет држава Западног Балкана. Варијабилна законодавства и несклад између политика држава Западног Балкана отежавају процес хомогенизације кретања ка Европској унији.

Било како било Бели Дрим ће и даље тећи према Албанији, распоред његових лијевих и десних притока причаће приче минулих вјекова, Албанија ће радити свој посао као и до сада, Македонци ће доказивати коме припадају Гоце Делчев, Цар Самуило, духови три политичка споразума и да ли су дубиозе њихових вјековних процеса препрека за Брисел, Црна Гора ће са првом демократком владом покушати да опере и опегла осам деценија једнопартизма и тоталитаризма, док ће званични Београд и Приштина тражити „тачку спајања“за нерешиво вјековно питање налик израелско-палестинском спору.

Западни експерти, званичници америчке администрације и високи европски комесари морају знати да се нагомилани гној балканских процеса не лијечи београдски смоки или бисквити у пећким рафовима, нити пећко пиво у појединим локалима на југу Црне Горе. Слично је са одсуством сарајевског пива из једног дијела Мостара и присуством тројице странаца у Уставном Суду ФБиХ. Престоница са најбројнијим историјским споменицима која има искључену једну зону града из слободног кретања кад падне мрак круна је овако тешких чињеница.

На крају ваља закључити да је за срећу потребно двоје. Са петоро то је тек у експерименталној процедури а бриселска врата су још далеко. Краси их висока брава која се држи строго закључана под бирократским кључевима заједницеевропских народа. Све је то тако направљено да се западнобалкански прокључали лонац не стави у елитни белгијски ресторан.

Коначан резултат био би денатурисана Европа са опекотинама петог балканског степена.

Pin It on Pinterest

Share This