Izaberite stranicu

Пише: др Батрић Бабовић

Историја је готово заборавила да је Багдад главни град свих природних наука. Абу Машар је увео (не)римске бројеве у свакодневну праксу. Захваљујући Хиндусу, бројеви су постали арапски и родили су све природне науке. Интересантно да никад није покренуто питање „ ауторских права„ и тражено преименовање у хиндуске бројеве. Све у свему, свијет је овим бројевима добио једноставност, оперативност, повезаност и функционалност у једну цјелину.  Њима је омогућено квантификовање и квалификовање вриједности на најудаљенијим тачкама планете, формирање новца као средства плаћања, смисао постојања тржишта и привреде, трговине, политике, природних и друштвених наука… Подручје Ирака, Сирије, Таџикистана, Киргистана и Узбекистана постало је центар планетарних меридијана када је систем бројева од нула до девет референтна тачка за мјерење успјеха. Хиндуски експерт данас се помиње у историјским сјећањима, али је његово дјело остало заувијек као круна највећих научних достигнућа.

Памћење о стварању слова, азбука, абецеда, писама, језика и њихових комбинација је сложеније и слојевитије. Језици и писма су корелирали од бројности народа, политичких околности, да ли су или нису били под окупацијама или хегемонијама… Наука и лингвистика су често зависиле од политика и њених циљева, осим у малом броју уређених демократских система гдје је наука имала централну и неприкосновену улогу. Слова свих свјетских језика имају предност над арапским бројевима, јер се њима може написати име сваког броја, а домен рада арапског изума за еквивалентну операцију је ограничен. Ипак, бројеви са словима омогућавају јединство људског друштва и његову кохезију у уређени систем.

Попис је један од елемената формирања закона и реда. Спроводи се ради планирања и програмирања будућности, уређења садашњости, развоја свих стратегија, пројектовања друштвеног развоја… Његова помоћница која је истовремено и база-статистика мора у својој употреби садржати арапске бројеве и слова. Она може бити основа за истину, а истовремено може бити врло плодно тле за фалсификате и нејасноће од којих могу имати корист извјесни политички субјекти.

Недавно је изашло у јавност статистичко извјештавање Свјетске здравствене организације о узроцима смрти на нивоу планете за период од 1. 01. 2020-22. 06. 2020. године. Анализи подлијеже неколико карактеристичних података. Број умрлих мајки на порођају је 147.094 или 145 на дневном нивоу, док број умрлих од сиде износи 800.013 или  4597 дневно. Битан је податак да је број умрле дјеце до пет година старости 3.617.321 што износи бројку од 20.789 на  нивоу једног дана, а смртни исход од пушења има цифру од 2.379.027 или 13.672 дневно. Од последица алкохола смртно је страдало 1.190.264 или 6.840 људи дневно. Број умрлих од заразних болести износи 6.177.964 или 35.505, док је број абортуса износио 20.238.688 или 116.314 у једном дану. Од малигнитата је умрло скоро четири милиона људи, самоубиство је извршило нешто више од пола милиона људи, а од маларије је преминуо исти број.

Са друге стране, постоји инфекција коронавирусом која је за посматрани временски период однијела 471.585 живота или 2.710 на дневном плану. До тренутка кад овај текст настаје број умрлих од овог вируса износи 1.151.273 а број обољелих је 42.753.619 људи. Све чари статистике виде се на овим примјерима.

Корона је имала (има и даље) највећу медијску пропраћеност која је прешла у опсесивни поремећај, док су много сложенији и бројно надмоћнији медицински поремећаји остали без пажње и анализе. Једноставно, све осим вируса који хара планетом сведено је на ниво обичне статистике и без озбиљне аналитике прераста у друштвени проблем. Пандорина кутија нејасноћа око написаних података тек треба да отвори нове истраживачке хоризонте и прошири догме простог пописивања од стране кровне свјетске организације, да не би постала предмет манипулација и махинација разних корпоративних система.

Други примјер је историјат пописа становништва у Црној Гори. Од 1909. године кад је у Књажевини Црној Гори било 95 % Срба и 5 % осталих одржано је десет пописа становништва. Уласком у Краљевину СХС попис 1921 године је показао  91,35% Срба и 8,45 % осталих. Година 1948. била је преломна тачка у историјском пописном наративу Црне Горе. На том попису било је 1.78 % Срба и 90,67 % Црногораца. Осталих је било 6.95 %. На наредним пописима било је осцилација у процентима националних припадности, десила су се рађања нових нација и језика…  Попис из 2011. који је био последњи регистровао је 45,28% Црногораца, 29,07 % Срба и 18,03 % осталих… Од 1991. па до 2003. године није било пописа, а у интервалу од 1961-1991. исти су спровођени на 10 година. Све ово показује велику растегљивост израчунатог потенцијала народа у Црној Гори, који је углавном био директно диригован бројнијом политичком већином.

На око неупоредива паралела између извјештаја СЗО и пописа у Црној Гори указује на бројне повезаности и међузависности. Ако се узме број умрлих мајки на порођају и прикаже као број, без објашњења узрока смрти, добија се прости статистички податак. Трудноћа представља физиолошко стање организма и мајке труднице су према правилима здраве. Шта је непосредни узрок смрти? Јесу ли могле постојати скривене болести? Да ли је трудноћа добро контролисана од стране љекара? Је ли трудница редовно користила терапију прописану од стране љекара уколико је трудноћа била високоризична?… Сва слична питања се односе на умрлу дјецу до пет година, умрле од малигнитета, последица алкохола и пушења… Пописи у Црној Гори показују националне, језичке и друге флуктуације у разним временима. Потребно је објаснити како  на пописима 1909. и 1921. године у два државна уређења постоји исти број Срба а 1948. године са 90 % силазе на ниво статистичке грешке од 1.78 %? Важно је објаснити како настају различити проценти Црногораца у Срба од 1948-2011. године под континуитетом једне власти? Да ли је промјена у броју становника једини фактор или постоје скривене политичке платформе и агенде за овакав процес? Има ли новина у методологијама статистике као науке па у поље аналитичког посматрања улазе само површне процјене оваквог стања? Постоји ли(не) стручност или тенденциозности које стварају проблеме међу пописаним категоријама? Постоје ли исти проблеми у пописивању СЗО и пописима становништва у Црној Гори?

Одговори на ова и слична питања најбоље је дати примјерима. Дијете старо три године може да умре од глади ако се налази у Кенији или Јемену, док у САД или земљама ЕУ може да умре ако има неку срчану ману која није адекватно ријешена (хируршким путем ако је оперисана) или од компликација основне болести ако на вријеме није изведен оперативни захват. Битно је сагледати економске, политичке, социјалне, друштвене и све пратеће факторе који детерминишу једну проблематику.

Нпр. ако је неко умро од „ последица алкохолизма или пушења“ да ли је могуће искључити постојање скривене хроничне или појаву акутне болести (инфаркт миокарда или плућна емболија) које могу бити непосредни узрок смрти? Може ли се адекватно сагледати стање здравља популације уколико се правилно не води медицинска документација, ако се не обављају редовни љекарски прегледи и судско-медицинским путем не утврђује узрок смрти? Све ово се односи на укупну пописану проблематику од стране СЗО.

Исти серијал питања може се прекопирати на пописне категорије у Црној Гори. Потребно је поставити питање зашто да се на предстојећем попису не врши попис националности, језика и вјероисповјести? Ако је то рађено на свим пописима до сада шта је разлог да се то сада не уради? Да ли су претходни пописи били огледало демократије а сада је ратно стање? Постоје ли скривени политички циљеви? Да ли постоји могућност нових идентитетских прекомпоновања па је попис ових категорија непремостива препрека?

Црна Гора, према мишљењима већине треба да попише све категорије. У предворју западне демократије, са чланством у НАТО савезу то је једноставно речено-демократска и радна обавеза. Улазак у цивилизовани свијет захтијева слободу изражавања, највиши степен знања и повјерења…Ако се не опишу ове три категорије отвара се простор за нове манипулације и скривена политичка жаришта. Инхибиција демократизације друштва не смије да почива на трулим компромисима и дневно-политичким пројекцијама извјесних центара моћи. Према неким анкетама, преко 90 % грађана Црне Горе јесте за актуелни државно-правни статус и спољнополитички курс. Они који  заговарају непописивање три елемента  морају да образложе такав став. Према мишљењу већине релевантних фактора и јавног мњења, аргументи за то не постоје.Једина ствар која остаје као утјеха мањини, која се залаже за крњи процес, остају паралеле површних статистика СЗО и пописа у Црној Гори.

Онима који вјерују у попис препоручује се да на порталу „Стање ствари„ прочитају текст Мирослава Здравковића „О попису коња, магараца и мула”. Након тог текста све ће им бити јасно. Чак и онима који бришу три категорије које су раније пописиване.

Ко је ко у Црној Гори показаће вријеме. Прије времена, то могу учинити ријечи предложеног текста јер је одавно све јасно и већ виђено. Да је јасан број мула и магараца живјели би љепше и боље. Овако стагнирамо у мјесту и чекамо боље дане. А ни са коњима којих је превише јер су пописани нимало није лако!

Фото: pixabay.com

 

Pin It on Pinterest

Share This