Izaberite stranicu

Пише: др Батрић Бабовић

Црногорско друштво је талац  два синдрома. Први је синдром идолопоклонства и везивања за лидере и моћнике, а други је скандинавски, који је у научну праксу увео криминолог и психијатар Нилс Бејерот. Штокхолмски  синдром, без свог имена,  живио је у црногорској свијести  прије званичне номинације и увођења у  психијатријске одаје, правио је своје елипсе и пируете, прелазио из једног облика у други,али са константом јасне поруке и недвојбеним садржајем. С обзиром на постојање временске разлике између именовања штокхолмског синдрома с једне, и црногорске сниходљивости према властима и господарима с друге стране, не постоји духовна  разлика у општем друштвеном значају (не) повезаности ова два појма.Бејерот је био противник  насиља и наркотика, хуманиста и ерудита високог моралног степена,али је догађај са Нормалмсторга био иницијална каписла  да се његова знања и перцепције о савременом друштву и систему,нађу на лествици државних и стручних приоритета која испитује поремећаје људске свијести и понашања.   Кад је у питању Црна Гора,власт и бирачи су најчешће били у узрочно-последичним везама. Ријетко је постојала јасна маркираност линије раздвајања између изборног пука и политичких странака(како у једнопартијском тако и у вишепартијском систему), да би се утврдило ко је отмичар а ко жртва отмице. Стрип хладног Швеђанина у Црној Гори перманентно је живио на насиљу, које је имало слику култивисане спољашње хармоније. Распадом велике наследнице комунистичке партије 1997.године, Црна Гора је постала банка из Скандинавије, а политичари,политичке странке и коалиције заједно са народом, таоци и отмичари. Круг пакла поплочан синдромским коцкицама трајао је пуних 30 година,чекајући на појављивање неконвенционалног криминолога, који би демократским путем разбио психијатријску мрежу сјеверног леденог синдрома изграђеног на црногорски начин.

Август 2020.године је у сваком смислу  крај историјског љета за Црну Гору. Први пут након 114.година, без капи крви и насиља промијењена је вишедеценијска комунистичка власт. То је учињено путем гласања и изборне воље до сада неактивних грађана. Апстиненти и процрквено оријентисани бирачи из редова власти, преломили су своју усмјереност у правцу општег друштвеног интереса и рушења партократског система. Од званичника сада већ бивше власти, могло се чути да ће Црна Гора нестати, да ће се утопити у океан великосрпске хегемоније, да ће из НАТО савеза кренути политичким стазама ка Руској Федерацији… „Чувари“ Црне Горе су пребрзо ушли у сиву зону расуђивања и континуирано идентификовали себе са државом. Заборавили су да је спасоносни модел „сигуран глас“ за потребе њиховог политичког блока, креиран од стране београдских политичких стручњака.Изгледа да им у сјећању нису остале везе са руским тајкунима и несебична руска помоћ из 2006.године. Са својих меморијских картица избрисали су бројне историјске и политичке везе двије државе који су традиционално на високом нивоу. О милијардама евра које су Руси улагали у Црну Гору а појединци из врха власти имали корист, готово да се и не говори. Београдски изборни систем за потребе званичне Подгорице по имену „сигуран глас“, настао у доба заједничке државе са Србијом, наставио је да живи и након референдума о државном статусу Црне Горе. Образ није био препрека незајажљивим апетитима политичког дигестивног система тадашње власти, а садашње опозиције. За потребе партијског  опстанка гутало се и оно што није могло бити сварено. Партија је промијенила хиљаде кошуља и дресова, била у савезу са свима, без програмских препрека и људских баријера.

За власт је било пожељно положити и дух и образ, мијењати  савезнике и циљеве, уклањати  неистомишљенике и нелојалне  партнере.

За све то био је неопходан народ. Годинама у савезу са својом партијом,народ је почео да губи компас. Сви изборни циклуси и предизборне кампање личили су на ратове војних хунти.

Разним методама уцјена и принуда, експертизом изборне технологије која је настала у Крунској улици на Врачару, стручним помагањем  из редова првосрбијанских и другосрбијанских политичких кругова,заробљеним изборним системом и контролисаним  законодавством власт је предуго и несметано владала над својом рајом. Онда се догодио рат против Бога и народ. А на крају ратних процеса десила се народна побједа.

Од првог септембарског дана 2020.године, народ Црне Горе се налази у посттрауматском синдрому.У ранијим периодима, прије избора сви испитаници су били против доскорашње власти,а након последњег изборног циклуса готово да нико од анкетираних није гласао водећу опозициону партију. Познати су исходи свих ранијих избора који су неусклађени са предизборним причама. Ријеч и дјело били су у сталном раскораку. Интересантан је феномен да се бирачи доскорашње опозиције и даље не осјећају као побједници избора, док се актуелна опозиција не мири са изборним поразом и губитком власти. Њихови репрезенти,већ сјутрадан након изборног пораза звали су своје пословне сараднике и нудили им преузимање дужности на незаконит и несувисли начин. Власт коју су стекли партијском припадношћу, доминантан број корисника посматрао је као урођено право а не као стечену корист и службу народу. Од великог броја гласача актуелне опозиције сада се чује како никад нису подржавали бившу власт, како се морало бити са њима због послова, привилегија, запослења ближњих и да би се живјело лакше и безболније. А да ли се заправо тако живјело? Ко је у односу партија –гласач био отмичар? Једна пажљива анализа указује да је то био анархични модел владавине.Анархија је сама по себи заправо тиранија свих над свима. Од свог лидера очекивало се немогуће,само на основу партијске припадности. Са друге стране зависност шефа од пука била је огромна, јер су гласови из сигурних извора и кутија омогућавали фунционисање легалне и паралелне државе,формирања слојева богатства и значаја унутар елите и пројектовање нелојалних овом концепту у грађане другог реда и државне непријатеље.  Сви су зависили једни од других, уништавали систем који им је повјерен на чување и интензивно лагали једни друге. Паралелно и истовремено су функционисали системи врана и пирана. Превагу је до последњих избора односио дневни интерес, насупрот државотворној свијести и визији бољег сјутра за све људе у држави.

А да је заиста тако у прилог говори анкета којом се потврђују претходно написани редови. Стандардним статистичким методама испитан је извјестан број пунољетних грађана. Ово истраживање је урађено двадесет дана након последњих избора. Више од 60% грађана има очекивања да Црна Гора остане на евроатланском путу, док више од 80 % не доводи у питање црногорску независност. Евидентан је пад присталица  бивше владајуће партије са преливањем њихових гласова у владајућу коалицију. Губитак гласова појединачно најјаче партије је 6% за мање од мјесец дана након избора. Само 7,6% испитаника има став  да се треба поново ујединити са Србијом. На основу спроведеног испитивања око 60 % бирачког тијела подржава руководство Парламента.

Може се закључити да је у Црној Гори дошло до пада штокхолмског и појаве новог црногорског посттрауматског синдрома. Други синдром је непознаница за психијатре,социологе и психологе.

Болест и болесно стање свијести често постану навика,а сама навика  друга природа. Вријеме пред нама ће искристалисати и породити бројне студије овог озбиљног планетарног феномена.

Док се не нађе нови Бејерот, странице психијатрије биће  чистина отворене књиге  животне и парламентарне црногорске збиље. На њима ће свако писати своје утиске, који су ослобођени од  разума и емоција.

Паметнима ће остати жал зашто господин Предсједник раније није исукао мач за борбу против вјере. То би Црногорце ослободило многих синдрома и болести, тешких дана и времена.

На крају остаје нада да ће се са наслијеђеном  рецесијом поћи у Васкрсење. Познати су болест и дијагноза, а за горке љекове никад није касно. Црногорцима ће требати  јак желудац и срце као челик.

Кад су изашли из Нормалмстронга након 30 година, лед и јара искушења долазе као мелем на рану. Чак толико  стара и дубока личи на благи ожиљак. А зашто је тако ,нека на свој начин одгонета свако ко чита ове редове!

Pin It on Pinterest

Share This