Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Од дефинисања карактера свијета и свих начина његовог постанка, како то кажу кругови ближи теологији и философији није било значајнијег изума од хартије и пера. С обзиром на то да је у почетку била Ријеч и да је иста од Бога, односно да је сам Бог ријеч, настао је сукоб између пера и хартије. Тај рат се водио у неколико фаза и подгрупа а основа се састојала у следећем:  Да ли хартија треба бити бијела а перо тамно или је тај редослед сврсисходнији као обрнут? Историја писања и читања написаног показује да је побједу однијела хартија. Иронија је да побјеђује само док је чиста и ненарушена. Ван тог мозаика настаје отворени сукоб са истином и за истину. Везници, прилози и предлози одређују значај писања, док склоност писца ка истини одређује судбину дјела и рок његовог трајања. Орочено плаћање за написано је увијек испред и иза аутора. Сагледавање цјелине времена и процеса, гледаоца спашава од дјелова тренутних погледа и краткорочних визија, помјера у страну  конвенционалне приступе проблемима и истом омогућава опстанак у свим животним аренама. Колосеум који одређује живот јесте и политика. Од квалитета хартије на којој се пише настаје рок њене употребе. Слогани су увијек у моди. Политика често поред гледишта може мијењати и своје сједиште. Игра тек почиње, прави окршаји управо предстоје и ту су пред вратима, у времену које је пред  свима нама. Не треба заборавити да је тек прошло политичко вријеме иза нас још живо и вреба сваку могућу слабост.

Сви добронамјерни људи у Црној Гори, који су ван политичког живота, сливени су у једну мисао. Она обухвата план како постићи напредак, демонтирати постојећи (не)поредак и бити свој на своме. На политичку и медијску сцену ступају паметни и непаметни, злонамјерни и добронамјерни, визионари, опсенари, пасионирани заљубљеници у своје ЈА и малобројни који се не мећу у туђе послове. Ових дана већина  њих ради туђи посао, брине о мандатару и мандатима, министрима, будућем саставу јавних предузећа и освајању политичког простора на основу народне воље. Измијешали су се у екуменску епрувету изборне чаролије Срби и Црногорци, Муслимани и Бошњаци, Албанци и Хрвати. Три колоне са цјелином изборног пука и ниједним просутим гласом, по уму народа, немају право на грешку. Не због оних који тим гласовима народа располажу, већ због народа који је постојећој већини указао довољан степен повјерења за иницијацију реформских процеса.То је јасан показатељ да на страну треба ставити сујете, охолости, страначке амбиције и каријерне претензије. Све мора бити црно на бијело. А многи ће се питати поред толиких реченица и умотворина, зашто баш црно на бијело?

Ако из пера истиче плава или црна боја мастила, ако електронска форма за писање тамним словима покрива бјелину папира на компјутерском екрану, аутор се често замишља над изговореним или написаним ријечима које прелива у реченице. Оне постају покривач штампаног или писаног снијега виртуелне или реалне хартије, садржај који је оживљава и том листу даје дух живота. Само испуњена словима и написана дубином душе, папирна бјелина постаје живот у стварном свијету и поднесак за историјске полице које ће бити доступне онима који долазе после нас.

Како  су три деценије владали државом они који су говорили тајно и јавно после нас потоп, како су направили или поспијешили бијелу кугу у 15 црногорских градова, тек ће се утврђивати од стране нове власти прије преласка старе у герилске облике дјеловања.

Прошлост опозиционог дјеловања обавезује садашњу власт на разборитост и трезвоумље. Да би се то остварило, гордости и егоизми морају бити закључани у фиоци са добром сигурносном бравом.

Ако је број 41 замрзао спољнополитичке нејасноће и конфликте унутар три колоне, мора заледити сујете, зависти и лажи и јасно дефинисати унутарполитичке механизме за релаксацију друштва које је власник  нарушеног политичког система.

Памет мора изаћи на пиједестал, сујета и охолост заћи у гараже и политичке шпајзове на дораду или мировину, а ред, рад и поредак стати  у једну колону и једну нацију, раме уз раме, са патриотским концептом за опоравак похаране отаџбине. Ко буде улазио у извршну власт дочекаће га нерад, неред и хаос. Тамо према информацијама добро упућених извора нема ловорика и маслинових гранчица. Сферу те области одавно су напустили чист ваздух и царство живих. Ако заћутимо над овим фактима, проговориће камење као једини гласноговорник наших готових судбина. Зато политички одговорни људи треба  што прије да схвате, да је будућност Црне Горе у миру свих нација –  нација које су један дух у више тијела.

Услов без кога се не може је да све мора бити црно на бијело. Овај слоган није покривач моје политичке припадности или гласачког опредељења, већ идеја на којој се морају и могу помирити црногорски Исток и Запад. Шармантни Улцињанин је пробни балон будућих црногорских политичких савеза, док су друга два лидера пуфери за брзину и динамику реформских процеса и изградњу кодекса савременог европског друштва.

Арамејски језик је говорни језик Исуса Христа. Његова историја је дуга 3000 година а данас спада у групу угрожених језика. Изузетно је важан  јер су на њему написани Талмуд и Стари завјет. Данас га говоре ријетки припадници старије популације на Блиском Истоку.

Ако не поступе на арамејски начин, врхови три коалиције ризикују да постану празна табула или црна слова политичке Црне Горе.

На билатералним релацијама и мултицентричним идејама заснивају се модеран живот и рок трајања. Не треба заборавити да све почива на повјерењу.

Уколико дате дарове народног повјерења било ко прокоцка, проћи ће недостојно људског призвања. Нека евентуалном починиоцу  наук буде језик који траје и народ који је нестао.

Бог је ријеч, а ријеч и памти и казује док је свијета и вијека!

 Фото: Printscreen

 

 

Pin It on Pinterest

Share This