Izaberite stranicu

У име студената Црне Горе који су дали свој потпис за одбрану светиња, на видовданском сабору, са платоа Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, окупљенима се обратио студент ПМФ-а, Небојша Касалица. 

Његову бесједу преносимо у цјелости:

Браћо и сестре, моје колеге саборци студенти, слободни грађани Црне Горе,

Допала ми је велика част да се обратим испред студената Универзитета Црне Горе на овом светом и часном видовданском сабору.

Ми студенти, слободни студенти ове државе, окупили смо се са нашим професорима да станемо раме уз раме са свештенством и вјерницима Српске Православне Цркве у борбу за одбрану светиња. Нажалост, одлуком Националног координационог тијела, спречени смо у реализацији узимања учешћа у новим свечаним литијама, које су протеклих мјесеци красиле улице наше државе, као молитвени протести против безакона о слободи вјероисповијести, али као најсјајнији примјери Европи и цијелом свијету, како се достојанствено и храбро одговара на насиље и кукавичлук.

Упркос томе, дошли смо да подржимо СПЦ у борби за светиње, у борби за права њених свештеника и вјерника, али и да станемо у једну универзалну борбу која се тиче свих нас студената, младих људи ма које вјере били, а који желимо бољу и слободну Црну Гору.

Слободну Црну Гору у којој се неће отимати храмови Српске Православне Цркве и протјеривати њени свештеници, али и Црну Гору у којој се неће пребијати људи по улицама и ресторанима без икаквог разлога или зато јер су узвикивали: не дамо светиње.

Црну Гору у којој се не убацује сузавац у дечије спортске сале и Црну Гору у којој безбожничка власт не поручује својим грађанима да ће се, ако затреба, обрачунати са њима за 15 минута.

Ипак, ова борба јесте и хришћанска, у оном смислу у којем је красти фундаментална мисао и порука хришћанске православне вјере, а то је саборност. И зато ми студенти, сабрани са свештенством, али и нашим професорима, адвокатима и правницима, ватрогасцима, и часним полицајцима који су бацили своју униформе, здравственим радницима, новинарима, спортским радницима, и свим слободним грађанима Црне Горе који су дигли глас против ове тираније.

Бранећи Цркву ми бранимо ову државу.

Бранећи право на слободу вјероисповијести ми бранимо Устав.

Бранећи свештенике, бранимо своје породице и пријатеље и бранимо једни друге.

Бранимо све оне здраве и демократске вриједности у којима ћемо једног дана имати могућност да градимо ову земљу као млади паметни и вриједни људи, који су зато предодређени. И зато смо овдје да поручимо да ови наши потписи нису мртво слово на папиру, и да је сваки од нас спреман иза свог потписа да стане и остане колико год то буде потребно.

Надамо се да ће нас сваке следеће недеље бити још више, а они који ово предавање пропусте и који овај испит падну, бојим се да никад неће успјети да надокнаде, нећете изгубити годину него вјекове. Почело је борбом за светиње, а нека се заврши нашом коначном побједом!

Не дамо светиње!

 

Pin It on Pinterest

Share This