Његово преосвештенство владика диоклијски г. Пајсије, служио је данас Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Петра Цетињског у Спужу.
Тумачећи данашње Јеванђеље о богаташу и Лазару, владика је на почеку казао да нас оно поучава како да живот проведемо као они који су мудри и онако како је то Бог предвидио за свакога од нас.
„Та прича говори о неком богаташу коме се ни име не помиње и о једном човјеку убогом по имену Лазар. И видимо да на самом почетку ове приче Господ прави између њих разлику. Онај човјек који није живио живот достојан и онако како треба, да се њему име више и не помиње. А онај човјек који се удостојио царства небеског, да његово име остаје да се памти у вијекове вијекова.“
Владика Пајсије је потом појаснио да не смијемо површно тумачити ту причу, јер ни богатство ни сиромаштво сами по себи нам не гарантују ни рај ни пакао.
„Ако се удубимо у смисао ове приче, видјећемо да између њих двојице постоји много већа разлика, јер има и богаташа и сиромаха у паклу, и једних и других у рају. Због тога што, иако Господ нам заповиједа да се не богатимо на овоме свијету, него да своје богатство стекнемо на небесима, Он ипак не одбацује онога ко своје богатство користи како би другима помогао и на корист других. А има, са друге стране и оних сиромашних, који можда и не би били сиромашни, да могу да буду богати. Због тога се ни они не могу удостојити царства небескога. Јер, као што између богаташа који је везао срце своје за богатство, то богаттство је препрека и оно што га раздваја од Бога, има и сиромаха које то њихово сиромаштво одваја од Бога. Не само да их одваја, него они чак некад оптужују Бога да је Он крив што они живе таквим животом.“
Владика је потом појаснио да је поука ове јеванђелске приче да ништа у овом свијету не смије да стоји између нас и Бога.
„А поука ове јеванђелске приче, браћо и сестре, јесте да ништа на овом свијету не смије да стоји између нас и Бога, тј. да свим својим бићем будемо посвећени Богу и закону Божијем и да ако нам Бог да да у овом животу имамо више добара, да заблагодаримо Богу, ако оскудијевамо у нечему, опет да му благодаримо што је то тако. Шта год у овом свијету да нас задеси да увијек Богу будемо благодарни и да осјећамо Његову доборту и Његову близину. Управо то је чинио овај убоги Лазар. Како се каже да је био и сиромах и у тешким ранама и нико од људи се није на њега смиловао, па ни овај богаташ, чак су више милости према њему показивали пси који су лизали ране његове. А онда када се завршио овозмаљски живот и једнога и другога, он се нашао у рају, а онај богаташ у паклу. Заправо, није Лазар својим сиромаштвом заслужио царство небеско, него својом смиреношћу, својом благодарношћу Богу и својом надом у Бога. Није ни за шта представљао ни те његове ране, ни његово сиромаштво, него Богу благодарио и Бога прослављао. А насупрот њему, онај богаташ нити се сјећао Бога, нити је уопште размишљао да се се то његово бигатство једнога дана потрошити и да ће без њега остати.“
„А такав примјер једног човјека јесте и Свети отац наш Петар Цетињски кога ми и јуче и данас прослављамо, коме је овај свети храм и посвећен; ко је много невоља претрпио, не због себе, него због народа и оне свете службе коју је вршио. Као господар Црне Горе, могао је много боље да живи него народ његов, али је он изабрао да у свему носи патње свога народа, да у свему састрадава и да свакоме од његовог личног брремена узме по мало и стави на своја плећа. Заиста, тако изгледа један прави пастир, прави владика који увијек састрадава са својим народом. Колико је само невоља он поднио, то само Бог и он знају, али ни једног тренутка он није посумњао у Божију правду ни у Божији промисао.
Због тога и ми данас, као што је и он прослављао Бога, ми захваљујући њему и прецима који су чували нашу вјеру, градимо храмове, молимо се Богу и имамо све ово што имамо. И видите, како и у најтежимо тренуцима, Бог увијек да снаге да се оно што вријеме доноси изнесемо како треба и како је достојно онима који се називају хришћанима.
Зато нека буде срећна данашња слава, Свети отац наш Петар Цетињски. Све нека нас чува и благослови. Амин, Боже дај“- закључио је Његово преосвештенство владика диоклијски г. Пајсије.
Приредила Лана Остојић
Фото: Максим
