Празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског молитвено је прослављен 31. октобра у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици.
Светом литургијом предстојао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, уз саслужење протојереја-ставрофора Игора Балабана, протојереја Предрага Шћепановића, Бранка Вујачића и Николе Пејовића, као и ђакона Ведрана Грмуше и Ненада Ковачевића. Молитвеном сабрању присуствовао је велики број вјерног народа.
Непосредно пред Свету тајну причешћа, сабранима се бесједом обратио протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, говорећи о двојици Божјих угодника који су, иако су живјели у различитим временима, својим животом и служењем свједочили истога Господа.
Указујући на њихово јединство у Христу и на непролазни значај јеванђелске ријечи, отац Далибор је казао:
„Данас славимо два Божја угодника. Иако су живјели у различитим епохама и временима, Свети апостол Лука и Свети Петар Цетињски по много чему су у Христу једно, као што смо и сви ми овдје у Христу једно биће. Господ им је дао да у свом времену, међу својим народом, учине оно за шта их је Бог предодредио. Светог апостола Луку Господ је удостојио да напише Јеванђеље Христово и тако уђе у славну историју Новога завјета. Читајући Јеванђеље апостола Луке, налазимо чудесне догађаје и приче које други јеванђелисти нису описивали, а Свети Лука их је записао и оставио нама да их данас читамо. Читајући Јеванђеље, читамо самога Христа, јер Јеванђеље Христово јесте Христов вјечни живот.“
У наставку бесједе прота Далибор је подсјетио на јеванђелски догађај сусрета васкрслог Господа са двојицом ученика на путу за Емаус, који су Христа препознали у ломљењу хљеба. Њихов прелазак из туге у радост представио је као позив сваком вјернику да кроз покајање и причешће отвори срце за сусрет са Господом.
„Када човјек, обузет бригама овога свијета, уђе у претјерано размишљање, изгуби се у овом земаљском животу. Али када се истински покаје и у причешћу прими самога Христа, његово срце се отвори за Јеванђеље које Господ проповиједа. Тако су се и овој двојици Његових ученика очи отвориле и видјели су Спаситеља поред себе. Њихов преображај се догодио, а такав треба да буде и наш преображај. Ако у наше цркве и храмове дођемо тужни због неких догађаја у свом животу, дајмо да Господ уђе у наша срца и да из храма изађемо пуни радости и благодати коју нам Господ свакога дана даје. Када су се двојица ученика вратила у Јерусалим, њихова срца била су испуњена радошћу Христовом“, поручио је отац Далибор.
Говорећи о Светом Петру Цетињском, отац Далибор је нагласио да је Свети Петар својим пастирским трудом, молитвом и подвигом наставио апостолско свједочење Христа међу повјереним му народом. Његову борбу за духовно узрастање народа повезао је са унутрашњом молитвеном снагом из које је извирало његово служење.
„Какав је био апостол Лука, такав је био и Свети Петар Цетињски — заиста равноапостолни у свом времену и међу својим народом. Проповиједао је Христа како је знао и умио. Борио се са разним слабостима свога народа, али се прије свега борио својом снажном унутрашњом молитвом, као велики Божји подвижник и угодник. Зато му је Господ и даровао да тако проповиједа и чини дјела каква је чинио Свети Петар Цетињски. Да није чинио дјела у Христу, његове свете мошти не би данас почивале у Цетињском манастиру, нетрулежне и миомирисне, нити би се око њих дешавала безбројна чудеса.“
Прота Далибор се осврнуо и на обнову молитвеног живота у Цетињском манастиру и повратак народа светињама, наглашавајући значај усрдне молитве и слободног приступања Христу. Подсјетио је да вјерници светитељима прилазе са молитвом за избављење и исцјељење од својих слабости и немоћи.
Посебан дио бесједе посветио је онима који Светог апостола Луку прослављају као своју крсну славу. Нагласио је да славско празновање почиње у храму, у молитвеном заједништву са Господом, а наставља се у дому кроз мир, љубав и породичну слогу.
„Причешћујући се, примамо самога Христа у себе. И данас сви који славите ову крсну славу, прије свега славите у славу Христову и у част овог великог Божјег угодника, апостола Луке, који је проповиједао Христа. Одавде почиње ваша крсна слава. Слава јесте прије свега узношење љубави и молитве ка Христу васкрслом. То је молитвени чин и приношење жртве самом Богу. Таква слава треба да буде у славу Божју. Као што се понашамо у овом светом храму, тако треба да се понашамо и у својим домовима. Као што овдје међу нама владају мир и разумијевање, тако треба да буде разумијевања у нашим домовима и слоге у нашим породицама. Свети Петар Цетињски проповиједао је слогу, разумијевање и љубав. Зато треба да његове ријечи и данас спроводимо у дјело и испуњавамо заповијести које нам је давао, јер заповијести Светог Петра јесу заповијести Христове.” – рекао је на крају протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
