Саопштење Епархије рашко-призренске
Грачаница, 11. август 2026. године
Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује синоћни чин скрнављења и отворене националистичке провокације у Липљану, где су два лица албанске националности на ограду црквене порте, у којој се налазе средњовековни храм Ваведења Пресвете Богородице из XIV века и храм Светих мученика Флора и Лавра, поставила заставе ОВК и Републике Албаније.
Према информацијама којима располажемо, увече 10. августа 2026. године, припадници Косовске полиције су, патролирајући овим делом Липљана, у центру града, затекли двојицу починилаца приликом постављања застава, привели их и потом уклонили заставе са црквене ограде. И поред реакције полиције, стварни однос институција према овом делу показаће се у даљем поступку, његовој правној квалификацији и спремности тужилаштва и суда да утврде мотиве и одговорност починилаца.
Овај догађај не сме бити сведен на обичан прекршај јавног реда, непримерено понашање или безначајан чин вандализма. Епархија располаже снимком са надзорних камера и, чим јој Косовска полиција званично достави податке о идентитету приведених лица, против обојице ће поднети кривичну пријаву надлежном тужилаштву. Захтеваћемо да се објективно испита да ли ово дело садржи елементе подстицања етничке и верске мржње, застрашивања преосталих православних Срба и намерног скрнављења заштићеног средњовековног верског и културног добра.
Постављање заставе ОВК на ограду српског православног храма није неутрално истицање политичког симбола. У живом искуству српског народа на Косову и Метохији, а посебно преосталих Срба у Липљану, обележја ОВК нераскидиво су повезана са оружаним насиљем, отмицама, убиствима, прогоном, уништавањем домова и скрнављењем православних светиња за која одговорни никада нису приведени лицу правде. Постављање такве заставе на ограду цркве из XIV века представља намерни чин застрашивања и симболичког показивања власти над имовином Српске Православне Цркве.
Истовремено постављање заставе Републике Албаније и заставе ОВК на српску светињу не може се тумачити као случајност или непромишљеност. Реч је о покушају да се древни српски православни простор обележи знамењима албанског национализма и оружане формације под чијим су симболима Срби са овог подручја страдали и били протеривани, 150 српских цркава уништено или брутално оскрнављено од 1999 године.
Посебну тежину овом делу даје положај малобројних преосталих Срба у Липљану. Од некадашњих више хиљада Срба, данас их у граду живи свега неколико стотина. Ова два храма представљају њихово духовно средиште и једно од последњих видљивих сведочанстава вековног српског православног присуства. Зато напад на црквену порту није само напад на ограду или имовину, него порука преосталим Србима да ни у својим светињама нису сигурни и да се и сам знак њиховог постојања може изложити порузи.
Синоћни догађај није изолован. У децембру 2025. године маскирано лице је са истог црквеног комплекса насилно уклонило заставу Српске Православне Цркве, постављену поводом храмовне славе. Сличан случај догодио се и у јуну 2023. године. Изостанак откривања и одговарајућег кажњавања починилаца у ранијим случајевима продубио је осећај некажњивости и отворио простор за нове провокације.
Овај инцидент треба посматрати и у контексту других догађаја који су последњих седмица озбиљно узнемирили Српску Православну Цркву и српски народ. После мирно окончаног парастоса на Газиместану приведено је 37 Срба, укључујући малолетно лице, а више приведених изнело је тешке наводе о физичком и психичком злостављању, националним увредама и понижавању од стране припадника полиције. Приликом храмовне славе манастира Светих Архангела код Призрена верници, међу њима жене, деца, старији људи и свештенство, били су изложени поступању Косовске полиције које су верници доживели као понижавајуће и застрашујуће.
Истовремено су поклоничке групе доведене у правну неизвесност најавом примене прописа намењених комерцијалном туризму, чиме се отвара могућност административног ограничавања доласка верника у светиње што је темељ слободе вероисповести. У Специјалној заштитној зони манастира Високи Дечани поново су извођени обимни радови на траси транзитног пута, који законом није дозвољен, на шта није било никакве реакције органа надлежних за спровођење закона.
Иако је полицијска патрола вечерас реаговала, шири образац селективног поступања остаје разлог за дубоку забринутост. Када Срби мирно показују своја национална обележја, певају своје песме или долазе у своје светиње, њихово понашање се често третира као безбедносни проблем. Насупрот томе, случајеви истицања застава ОВК ради застрашивања Срба, напади на црквену имовину и друге етнички и верски мотивисане провокације готово по правилу остају без одговарајуће квалификације и судског исхода. Управо је таква неједнакост довела поверење српског народа у Косовску полицију на најнижи ниво у последњих 20 година.
Посебно је забрињавајуће што се синоћни инцидент догодио свега неколико часова након што је КФОР, позивајући се на „побољшану безбедносну ситуацију на Косову“, саопштио да започиње постепено укључивање припадника Косовске полиције у своју безбедносни систем око манастира Високи Дечани, у оквиру ширег „процеса оптимизације“ свог присуства. Истог дана најављена је и промена досадашњег ангажовања КФОР-а на главном мосту на Ибру у Косовској Митровици, што је изазвало додатну забринутост српских житеља овог града.
Управо зато што Епархија високо цени досадашњу улогу КФОР-а у заштити наших светиња и народа, дужни смо да јасно кажемо да оцена о побољшаној безбедносној ситуацији не одражава реално стварност у којој живе Срби и Српска Православна Црква. Догађаји последњих седмица показују да процена безбедности која се првенствено заснива на одсуству великих оружаних инцидената остаје непотпуна.
Једна заједница није безбедна ако њени припадници живе у страху од полицијских претреса, привођења, забрана уласка, административних ограничења, скрнављења светиња и јавног истицања симбола који су за њих повезани са прогоном и страдањем. Одсуство масовног насиља није доказ нормализације уколико се свакодневним притиском људи одвраћају од доласка у своје храмове, подстичу на исељавање и постепено уклањају из јавног живота. Истовремено, поверење народа у полицију се заснива на непристрасном поштовању закона.
Епархија прима к знању уверавање КФОР-а да ће задржати улогу првог одговорног безбедносног чиниоца за манастир Високи Дечани. Међутим, садашње околности не дају објективан основ за смањивање непосредне међународне заштите, нити за преношење прве и непосредне одговорности за безбедност Високих Дечана на Косовску полицију.
Свако додатно укључивање Косовске полиције око манастира може бити засновано само на видљивом побољшању односа Косовских институција према манастиру, поштовању споразумне одлуке Савета за имплементацију и надгледање (IMC) из новембра 2020. године о изградњи обилазног пута и мора бити повратно у случају погоршања стања и спроведено уз пуну координацију са КФОР-ом, Епархијом и манастиром. Задржавање непосредне одговорности КФОР-а није тражење привилегије Цркве, него неопходна превентивна мера на локалитету изузетне верске, културне и безбедносне осетљивости.
Епархија је такође дубоко забринута због одсуства довољно јасних и благовремених реакција међународних представника на погоршање положаја Срба и Српске Православне Цркве у последње време. У атмосфери у којој напади често остају без делотворног судског исхода, а јавно величање ОВК и увреде на рачун Срба пролазе без одговарајуће осуде, уздржане или закаснеле реакције стварају осећај некажњивости и ризикују да охрабре нове провокације.
Бројне увредљиве, претеће и дехуманизујуће поруке у појединим медијима и на друштвеним мрежама, све отвореније негирање српског идентитета православних светиња и јавно оправдавање напада додатно погоршавају атмосферу и стварају амбијент колективне кривице свих Срба, подстичући нове провокације и акте насиља. У условима кконтинуиране политичке и институционалне кризе, власти у Приштини имају посебну одговорност да спрече да се антисрпска реторика и селективно институционално поступање користе као средство политичке мобилизације и популизма.
Епархија рашко-призренска ће захтевати од надлежног тужилаштва да овај случај хитно преузме, испита мотиве починилаца и правно га квалификује у складу са његовом стварном тежином. Од Косовске полиције захтевамо да без одлагања достави службене информације о приведеним лицима и обезбеди очување свих доказа. Од КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, ОЕБС-а, Европске уније и дипломатских представништава очекујемо јасну јавну осуду, пажљиво праћење даљег поступка и конкретно деловање ради спречавања сличних инцидената.
Наш верни народ, посебно преостале Србе у Липљану и околини, позивамо да остану мирни, прибрани, достојанствени и одлучни. Не смемо наседати на провокације екстремиста, нити дозволити да нас било чије претње наведу на непромишљен поступак који би био искоришћен против нашег народа.
Своје домове, светиње и гробове бранићемо мирним и истрајним присуством, законитим средствима, сведочењем истине и непоколебивом вером у Христа. Нећемо на мржњу одговарати мржњом, али нећемо ни ћутати пред неправдом. Хришћанско трпљење није прихватање понижења, а миротворство не значи да угрожени морају да се одрекну истине и права на опстанак.
Српска Православна Црква остаје са својим народом на Косову и Метохији. Наше светиње нису напуштени споменици на којима се може негирати наша вековна историја и идентитет. Оне су живи домови Божји и места у којима се наш народ вековима моли. Остаћемо уз њих, сведочићемо истину и тражити одговорност, знајући да се истински мир не гради прикривањем опасности, него њеним признавањем и одлучним супротстављањем свакој мржњи, дискриминацији и насиљу.
Извор: Епархија рашко-призренска
