У оквиру манифестације „Дани Свете Текле 2026“ у Даниловграду, синоћ су представљена три зборника Издавачко-информативне установе „Светигора“, посвећена Ловћенској капели.
Представљање је одржано у Библиотеци Центра за културу у Даниловграду, а организатор је Православно братство Светог Арсенија.
Публици су представљени зборници „Драги мој мучениче – документи из збирке ‘Ловћенска капела’ митрополита Данила Дајковића“ „Капела на Ловћену – зборник радова поводом 180 година од подизања и 100 година од обнове Његошеве капеле“, као и књига „Педесет година од разорења Његошеве капеле на Ловћену.“
О књигама је говорио професор српској језика и приређивач књиге „Драги мој мучениче“ г. Веселин Матовић.
Професор Матовић, говорећи о овој манифестацији је истакао да су теме имена језика и рушења Његошеве капеле, теме идентитета у којима се сажимају сви наши сукоби и мимоилажења.
Навео је да је о рушењу Његошеве капеле доста писано и поменуо часопис «Уметност» из 1971. gодине у коме су објављени текстови најзнаменитијих људи тада из бивше Југославије, да је зборник био забрањен, а да је касније прештампан под именом „Сумрак Ловћена“.
„Осим тога, имамо и једну дивну књигу „Седам Његошевих сахрана“, са обиљем података, којој су претходила велика истраживања. Прије неkолико година имали смо научни скуп, поводом педесетогодишњице обнове Његошеве капеле.
Прошле године су се појавила ова два издања: Зборник докумената митрополита Данила Дајковића и Зборник научних радова, такође посвећен капели. Али и онда када је све казано, опет има много да се каже и казиваће се све док Његошева капела поново не васкрсне на Ловћену.
Ловћенска трагедија је једна од највећих трагедија Црне Горе. Ловћенска капела је била наш завјетни храм. Најстрашније што човјек може да уради, јесте да сруши, оскрнави цркву, а то се код нас десило“- казао је професор Веселин Матовић.
Говорећи о Зборнику који је приредио, професор је се осврнуо на историјске чињенице и прилике послије Другог свјетског рата, када је Влада Црне Горе 1952. донијела одлуку да се подиже споменик Његошу на Ловћену.
„Пошто је Иван Мештровић, између два рата правио пројекат у договору са краљем Александром, они се обрате Мештровићу који је био у егзилу, у Америци и у том писму, они су му рекли да желе да се направи маузолеј Његошу који неће имати религиозна обиљежја. Мештровић прихватио и већ ’58. године је кип стигао на Цетиње. Био је то велики пројекат, скуп, али су се појавили и отпори. Колико год је та власт била сурова, бахата и безобзирна, колико год је иза тога стајала идеологија, нијесу се баш тако лако усудили да ударе крампом у цркву, па је одложено. Наводно није било новца, па је дошла шездесета година, па се повела полемика у јавности, појавила се анкета, људи били против тога, па је формирана комисија од историчара умјестности, сликара… и договорено је да се ради на Цетињу, али већ 67. почињу озбиљни радови и са тиме почиње борба митрополита Данила Дајковића.
Он је 1961.године дошао на трон Светог Петра Цетињског у једним страшним околнотима, када је власт мислила да је црква атеизована, али су прихватили митрополита Данила, мислећи да ће га уклопити у своје пројекте, али да прави црквени живот потпуно замре. Међутим, није било тако.
С друге стране, њега је дочекало што није никога од његових претходника, а сви су његови пртходници имали муке, дочекало га је да мора да пристане на рушење три велике светиње. Косијерево, Пиву и на крају капелу на Ловћену. Рушили су освајачи, Турци, Аустријанци…али тражити од митрополита и свештеника да пристане да се руши црква, то је најстрашније што неко може да тражи.“
Професор је говорио и о мучеништву митрополита Данила и на личном плану када је искусио и бол губитка породице.
„Митрополит је у „Православљу објавио један изврстан текст. Митрополит тада постаје мета. Одмах послије објаве текста му приређују демонстрације и испред манастира. Али, он је упоран, покушава да разговара са тим великашима, али од разговора ништа није било и знали су да припријете.Он је био принуђен да са групом адвоката покрене судски поступак, пред Уставним судом Југославије који се огласио ненадлежним, да би Уставни суд Црне Горе донио једну чудну одлуку да капела на Ловћену није црква, па кад није црква, Црква нема ни право да води поступак.
Комични су аргументи којима су то поткрепљивали. Било је и озбиљних пријетњи, а митрополит се сав ставио у борбу. И баш у исто вријеме њему болује син и умире. И на четрдесетницу од смрти сина, стиже му вијест да је Завод за заштиту споменика културе одобрио пренос, дислокацију Ловћенске капеле.
Наишао сам на документа радећи на архивској грађи, он је све вријеме врло пажљиво скупљао све што је постојало у штампи, све његове и друге и направио збирку од триста шездесет и неколико докумената. Стицајем околности, жеља митрополита Данила да објави ту збирку докумената, дијелом је испуњена овом књигом.
Овдје су углавном документи којих нема у Зборнику „Сумрак Ловћена“, осим неких да би се повезала та прича и драматика.
Ја сам га доживио, када сам почео да читам те документе, доживио сам све и њега као личност у тој гигантској борби, доживио сам га као трагичног јунака у правом смислу да је трагични јунак онај који се бори за највише вриједности. Борио се и када је знао да не може да успије, али се борио до краја и он бива поражен, али је морлни побједник. Показао је својим радом, својим дјелом како се треба борити у најтежим околностима.
Та борба је трајала из два дијела, прво да се капела не сруши, па кад је срушена, онда је била борба да се врати.
Прича о митрополиту Данилу Дајковићу је садржана у овим документима.
Професор Веселин Матовић је на крају излагања о књизи чији је приређивач, истакао да право помирење Црне Горе, истинско, људско и братско, јутрење у капели на Ловћену, ће се десити пред Његошевим моштима, као што се помирење браће десило над моштима њиховог оца Симеона Мироточивог.
Представљене су и књиге „Капела на Ловћену“ као зборник радова двадесет аутора, чији су уредници протојереј Александар Лекић и протојереј Никола Маројевић и у којој се говори о настанку, значају, рушењу капеле и градњи маузолеја, као и другим околностима и књига „Педесет година од разорења Његошеве капеле н Ловћену“ као зборник радова са округлог стола одржаног 2022. године у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
Приредила Лана Остојић
