Празник Светих цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2026. године, молитвено је прослављен на остацима Манастира Пресвете Богородице на рту Ратац.
Светом службом Божијом началствовао је јереј Дејан Томовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића, протојереја: Јована Пламенца, Николе Радовића, Младена Томовића и Александра Орландића, јереја Крста Пламенца и ђакона Цвјетка Перића. Молитвено је учествовао протојереј Марјан Петковски и вјерни народ који се на овај празник традиционално сабира на остацима ове светиње.
„Стојимо на темељима ове древне светиње која у својој старини и својој љепоти иако порушена, дивно сија и открива нам тајне постојања Цркве Божије на овим просторима – можемо да наслутимо љепоту и раскошност којом је сијала и како су је дивно њени градитељи постројили и саздали. Данас, услијед историјских околности ратног вихора и природних непогода, видимо само остатке од све те љепоте, али то не значи да ова светиња није жива и да се овдје Црква Божија и даље не окупља. У свима нама овдје сабранима, у нашим лицима, у овој заједници светој показује се да је Црква Божија овдје живља него икада, јер саму Цркву не чине грађевине и зидине него онај народ сабрани у њој“, казао је отац Никола Радовић честитајући празник, пожељевши да он на овом светом мјесту сабира вјерне док је свијета и вијека.
По његовим ријечима ова светиња, саздана по промислу Божијем, доживјела је своја страдања. И као што ми у нашим животима страдамо па се послије тога поново сазидавамо и устројавамо, тако се и ова светиња, која нас сабира на овој Светој литургији, поново сазидава и постаје истински храм Божанске љубави. Појаснио је да људска душа, која је створена по лику и подобију Божијем, зна да се сруши и да остану само остаци од њених остатака, али увијек када сагледамо људско биће и његово постојање, препознаћемо и у тим рушевинама наше душе икону Божију.
„И овај свети храм је као људска душа зато што је саздана по вољи Божијој и по промислу Божијем и у њој је уткана икона Божанскога постојања. Саткана је душа људска по икони Божијој, по Његовом подобију, тако да кад год да се саберемо на Светој литургији и сјединимо се у Чаши љубави – Тијелу и Крви Господњој – ми поново оживљавамо светињу лика Божијега у нама“, поручио је о. Никола.
Говорећи о данашњем празнику, протојереј Никола Радовић је истакао да када читамо житије Светога цара Константина и мајке му царице Јелене, видимо колика је благодат Божија на њима била изливена:
„Цар Константин иако по рођењу није био из хришћанске породице, благодаћу Духа Светога, Господ му је отворио пут и видик шта је чињети и он је један од првих владара римских који је дао слободу хришћанскога живљења и устројства Цркве хришћанске. А онда је послије својим животом, заједно са својом мајком, до краја остао вјеран Господу и Спаситељу. Нека би Господ дао свима нама да љубав Божија и свјетлост благодати Божије засија у срцима нашим, као што ова светиња данас просијава вашим присуством овдје у заједници, Чаши љубави Тијела и Крви Господње, а све у славу Оца, Сина и Светога Духа, коме је слава и хвала у вјекове вјекова, амин!“
Весна Девић
Фото/видео: Дејан Вукић
