У Библиотеци града Београда у понедељак, 2. новембра 2026. године, одржан је научни скуп: „Чувари памћења: Срби у Северној Македонији – идентитет, наслеђе и изазови савременог доба” и отворена изложба „Времеплов – први кораци ка урбанизацији Скопља“.
Скуп је одржан у оквиру сарадње Српског културно-информативног центра „Спона” из Скопља и Библиотеке града Београда.
Историјско присуство Срба на простору Северне Македоније оставило је разноврсне трагове у духовном, књижевном, уметничком и друштвеном животу, који представљају значајно поље научног истраживања и разумевања културно-историјских процеса на ширем балканском простору. Научни скуп „Чувари памћења: Срби у Северној Македонији – књижевност, идентитет и културно наслеђе” управо је пружио нека од разматрања по питању различитих облика испољавања, обликовања и очувања српског културног идентитета у Северној Македонији, у сложеним историјским околностима и променљивим друштвено-политичким контекстима.
Скуп је отворио и поздравне речи упутио, Ненад Миленовић, директор Библиотеке града Београда, као и Милутин Станчић, програмски директор „Споне“, а кроз програм је присутне водила модератор Горана Јовановски Јуруковски.
Времеплов
Како је Скопље, од града са оријенталним наслеђем, закорачило у нову епоху и постало модерна европска престоница са почетка 20. века? Одговор на ово питање доноси документарна изложба „Времеплов – први кораци ка урбанизацији Скопља“, коју је приредио Српски културно-информативни центар „Спона“. Поставка је уприличена у позајмном одељењу Библиотеке града Београда, а у оквиру научног скупа „Чувари памћења: Срби у Северној Македонији, идентитет, наслеђе и изазови савременог доба“.
Кроз архивску фото-документацију, изложба пружа увид у урбанистички и културни развој Скопља током прве половине двадесетог века. Посетиоци могу да упознају изглед некадашњих градских целина, али и да сагледају како су архитектура и изградња објеката јавног карактера мењали свакодневни живот његових становника.
Изложбу је отворила Братислава Танасковић, пројектни координатор Српског културно-информативног центра „Спона“.
Међу здањима која сведоче о архитектонском преображају Скопља налазе се Официрски дом, Народна банка, градска болница и железничка станица. Поједини објекти и данас су део градског језгра, док су други, након земљотреса 1963. године, сачувани једино на старим фотографијама.
Управо зато ова изложба подсећа на вредност простора који обликује колективно памћење и указује на потребу да се културно наслеђе препозна, вреднује и заштити.
Поставку можете погледати до краја новембра у позајмном одељењу Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој улици број 56.
Извор/фото: „Спона“
