Јутрос је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена Света заупокојена литургија, поводом упокојења драгог нам Јована Кнежевића.
Светом службом Божијом, у присуству Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, уз саслужење бројног свештенства Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Након Литургије, Митрополит Јоаникије је са свештенством одслужио помен над Јовановим одром, а потом се сабранима потресним али охрабрујућим ријечима обратио протојереј Никола Пејовић, чију бесједу преносимо у цјелости.
”Часни оци, драга браћо и сестре, драги Јоване,
Христос васкрсе!
Још је пророк Исаија, вјековима прије Христа, записао пророчке ријечи: „Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много; Рахиља оплакује дјецу своју и неће да се утјеши, јер их нема.“ Те пророчке ријечи, ево, јуче испунише и наша срца и цијелу Црну Гору вијешћу да је у наручје Господње, у ове васкрсне дане, полетјела чиста душа нашег Јована.
До доласка Христовог, драга браћо и сестре, страдање је било знак велике грешности, и зато Христос Својим ученицима, пред Своје страдање, каже: „Саблазнићете се о мене.“ Један од савремених теолога каже да се те ријечи односе на свакога од нас, који некад, суочен са неком вијешћу или у некој ситуацији, осјети у уму и срцу помисао да се саблазни и запита да ли је и како уопште нешто могуће.
Али послије, када човјек мало промисли, када отвори своје срце и стане поред Крста Христовога, схвати да се наш Бог, Својом истинитошћу и аутентичношћу, управо показао тиме што се поистовјетио са патњом, са страдањем, са болом и са умирањем овога свијета.
И све оно што се дешава у свијету, дешава се и нама у Цркви. Од Христа па наовамо, то се обично дешава онима најбољима међу нама. Тако и ово искушење које је дошло на срца и животе породице Кнежевић и свих нас није ништа друго него прилика да видимо њихову аврамовску вјеру, којом и кроз коју Распетоме Христу приносе оно највеће, најсветије и најљепше што имају.
Васкрсли Христе, Дародавче живота, Побједитељу смрти, дај и нама у овим данима наде. Нарочито да не тугујемо без утјехе. Не желимо да се у овом тренутку молимо само за покој Јованове душе, него желимо да изразимо слободу и пред њим и пред Тобом: да и нас учиниш причасницима Царства небескога, Царства вјечне радости и вјечнога живота, који си даровао свакоме ономе који вјерује у Тебе. Амин! Христос васкрсе!”
Одар са Јовановим тијелом испраћем је из Саборног храма Христовог Васкрсења у цркву манастира Косијерево у Петровићима – Бањани, гдје ће се сјутра, у петак, 1. маја, служити Света заупокојена Литургија са почетком у 9 часова, а опијело са почетком у 13 сати.
Сахрана ће се обавити у 14 часова на мјесном гробљу код манастира Косијерево.
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
