Завршна сесисја свјетског фестивала писаца полиглота „Геолитература 2026“ одржана је у суботу, 13. јуна, у Библиотеци – задужбини Митрополита Амфилохија у манастиру Стањевићи.
Излагање др Георгиоса Арабациса са Универзитета Сорбона у Паризу, којим је окончан овај међународни научни скуп, било је посвећено византијској музици као кохезионом фактору медитеранског културног и умјетничког наслеђа.
Писци и научници из Црне Горе, Грчке, Италије, Чешке, Холандије и Бразила (Латинска Америка), са пажњом су салушали излагање монаха др Павла Кондића који им је представио седмовјековну историју манастира Стањевићи, његов значај и високо мјесто у духовној, просвјетној и цивилизацијској повијести јужнога Јадрана, као дијела Медитерана, а тиме и европског хришћанског наслеђа. Излагање је завршио представљањем садржаја и духовно-просвјетне мисије Библиотеке – задужбине Митрополита Амфилохија, која се врши по завјештању њеног оснивача.
Др Гојко Челебић, оснивач и модератор „Геолитературе“ је исказао захвалност за указано гостопримство, као и част да се о највишим дометима хришћанског културног и цивилизацијског наслеђа говори баш под кровом манастира Стањевићи и у простору који је испуњен књигама – свједоцима и носиоцима тога наслеђа.
Уз десетине хиљада књига којима су били окружени током научног скупа, највећу пажњу писаца и научника привукао је Литургијар – богослужбена књига Митрополита Петра другог Петровића Његоша са његовим потписом, гдје је навео да је она дар руског цара 1835. године.
Скуп је био оплемењен пјевањем стихова „Луче Микрокозма“ које је, уз струне гусала, извео млади умјетник из Никшића Радован Сукновић. Он је, у част и спомен Митрополита Амфилохија, на фрули одсвирао неколико мелодија народне музике и то баш у његовом кабинету – радном простору гдје су настала бројна духовна дјела,.
У спомен првог сусрета са Манастиром и Задужбином Митрополита Амфилохија научници и писци су даровали своје књиге са посветом, обећавши да ће поново доћи у овај знаменити духовно-просвјетни центар на јужним падинама Ловћена.
