Неко би се могао запитати зашто обележавамо овај земљотрес. На крају крајева, било је много земљотреса, као и других природних катастрофа у људској историји – па зашто обележавати овај?
Овај земљотрес у Цариграду догодио се 740. године. То је било у време када је цар Лав уништавао иконе и људи из Константинопоља су осетили да је Божји гнев довео до ове несреће. Верници су се помолили Светом Димитрију Солунском и земљотреси су престали.
Свети Димитрије Солунски је мученик, рођен је 270. године нове ере у Солуну. Потицао је из племенитог римског порекла и према неким предањима био је војник, а на својим иконама је приказан као војник. Погинуо је око 306. године нове ере током прогона римских царева Диоклецијана и Галерије. За време цара Светог Константина (306-337) његове мошти су обретене и пронађено је да из њих тече миро, чудесно знамење које је указивало да је Свети Димитрије светитељ, а на њима је подигнута црква у Солуну где се налазе и данас. Цареви су понекад покушавали да мошти пренесу у Цариград, али је светитељ увек откривао да његове мошти треба да остану где су биле. Солуњани су се вековима молили светом Димитрију да их спасе од елементарних непогода и непријатељског напада.
Сада, ако узмемо престанак земљотреса као само још једно чудо, могли бисмо пропустити дубљи смисао. Књига Постања нам говори да је Бог, када је створио свет, видео да је добар. Али како је човечанство пало у личностима Адама и Еве, у неком смислу је пао и универзум, материјални свет је такође пао. Као што је свети Павле написао у Посланици Римљанима 8:22 „Знамо да је цела творевина заједно стењала у мукама до сада…“ Другим речима, Исус Христос није дошао само да „спаси душе“ већ и да васкрсне мртве и обнови створени свет врати у првобитно стање. Обнова материјалног света биће потпуна тек на крају времена.
Можемо видети многа чуда која је Исус чинио са природом, као што је заустављање олује на мору, умножавање хлеба и рибе, ходање по води, као предукус ове коначне обнове која долази. У том смислу то што Свети Димитрије зауставља земљотрес у Цариграду (а из његових моштију тече миро) показују да светитељи Божији својим заступништвом и људска бића својом молитвом сарађују у обнови космоса. Видимо да се то одражава у Библији у Књизи Откривења која нам говори о последњем времену. Свети Јован пише у Откривењу 21:1-5 „Тада видех ново небо и нову земљу; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више није било. И видех свети град, нови Јерусалим, како силази с неба од Бога, припремљен као невеста украшена мужу свом; и чух јак глас с престола који говори: „Гле, пребивалиште Божије је међу људима. Он ће пребивати с њима, и они ће бити његов народ, и сам Бог ће бити с њима; обрисаће сваку сузу с очију њихових, и смрти више неће бити, ни туге, ни плача ни бола више неће бити, јер је оно раније прошло.”
Дакле, можемо видети да ова чуда природе нису изолована „чуда“ већ знаци онога што Бог чини чак и сада.
о.Џон Бартолемеј
Извор: https://orthochristian.com/87516.html
Превела: Љиљана Поповић
