У организацији Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, синоћ је у књижари ”Слово” одржано вече посвећено 205. годишњици рођења руског писца Фјодора Михајловича Достојевског. О његовом животу, књижевном делу и духовним питањима над којима је био загледан говорили су Биљана Ковачевић, професорка српског језика и књижевности и презвитер Александар Михаиловић из Браничевске епархије. Разговор је водио доктор Андреја Мирицки.
Једно од полазишта говорницима је било пишчево искушење из 1849. године, када је Достојевски осуђен на смрт због повезаности са кругом Петрашевског, а у последњем тренутку помилован. Учесници разговора указали су да је то искуство оставило дубок траг у његовом животу и стваралаштву, али и да се његов духовни развој ипак не може свести на један тренутак преображаја. Његова вера, како је истакнуто, пролазила је кроз разна преиспитивања и непрестано трагање.
Посебна пажња посвећена је романима ”Идиот” и ”Браћа Карамазови”, као и питањима која се провлаче кроз целокупно дело писца: односу човека и Бога, смислу страдања, слободи, лепоти и љубави. Говорећи о ”Идиоту”, говорници су разматрали лик кнеза Мишкина и мотив лепоте, уз тумачење да лепота није нешто што се поседује, већ се открива у начину на који човек гледа другога и односи се према њему.
Говорници су указали и на особеност пишчевог приповедања, у коме се сучељавају различити гласови и погледи на свет. Његова дела не нуде једноставне одговоре, већ читаоца уводе у унутрашњи дијалог о најдубљим питањима човековог постојања. Професорка Биљана Ковачевић указала је да је његово дело истовремено било и његова лична духовна потрага. Истакла је да кроз дијалог различитих ликова и погледа на свет, писац не нуди унапред припремљене одговоре, већ и читаоца позива да се суочи са противречностима људског постојања и да у том сусрету дође до сопствених спознаја.
У средишту разговора о ”Браћи Карамазовима” била је поема о Великом инквизитору. Кроз њу је размотрена супротност између слободе коју Христос дарује човеку и привидне сигурности која се нуди у замену за одрицање од слободе. Отац Александар Михаиловић издвојио је слободу као једну од кључних тема у стваралаштву Достојевског, истичући да је она неодвојива од човековог достојанства, али и од страдања, док коначан одговор на људску патњу проналази у Христу и Васкрсењу.
Говорници су закључили да код Достојевског патња и смрт немају последњу реч. Професорка Биљана Ковачевић нагласила је да сусрет са страдањем његових књижевних јунака не оставља читаоца у улози немог посматрача, већ га обавезује на преиспитивање сопственог живота и унутрашњи преображај. Нада у Васкрсење и љубав према сваком човеку представљају духовни излаз из трагичних противречности његових јунака.
Вече је обележио и изузетно велики број заинтересованих за овај разговор. Књижара ”Слово” била је испуњена до последњег места, један део публике је разговор испратио на ногама и кроз излог књижаре. Осврнувши се на велики одзив на предавање професорка Биљана Ковачевић, подвукла је следеће: ”И зато је Достојевски, ако можемо тиме да завршимо, толико читан и зато нас је вечерас оволико овде, не зато што је он беспрекоран стилиста у књижевности, има сигурно бољих од њега, не зато што је као Чехов концизан и јасан, што је метафоричан, што је саркастичан као што је био Гогољ, него зато што је писац суштине. А та суштина може да се породи тек онда када дотакне нашу душу и то сви ми овде вечерас осећамо. И без обзира на то што немамо увек добар теоријски апарат, што не умемо да артикулишемо јасно шта је он то рекао, оног тренутка када почнемо да осећамо, његова мисија је већ ту.”
За сам крај вечери, отац Александар Михаиловић прочитао је цитат из „Браће Карамазових“ у коме старац Зосима говори о љубави:
***
„Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер кад ко воли човека грешног, то је већ слика божанске љубави и врхунац љубави на земљи. Волите све створење Божије, и целокупно и сваку мрвицу. Волите животиње, волите биље, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар, и тајну ћеш Божију разумети у стварима. А схватиш ли је једаред, ти ћеш је после неуморно почети познавати све даље и више и свакодневно. И заволећеш најзад сав свет васељенском љубављу.”
Извор: Радио „Слово љубве“
