У сриједу, 11. новембра 2026. године, у малој сали Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржана је промоција часописа Октоих. На промоцији су говорили проф. др Лидија Томић, проф. др Драга Бојовић и доц. др Јелена Газдић, док је модератор вечери била Сашка Петрић.
На почетку обраћања, проф. др Лидија Томић истакла је да је оснивањем Матице српске у Црној Гори 2011. године покренут и часопис Октоих, који доприноси очувању српског културног и језичког насљеђа и идентитета. Према њеним ријечима, покретање часописа значило је више од одбране од политичких притисака и насиља над српским језиком – значило је потврду онога што је неупитно, а то је истина о постојању и традицији српског језика у Црној Гори.
„Октоих је гласило науке и струке у проучавању српског језика и књижевности, као и његових вриједности у тумачењима која остварују и перцепције компаративне анализе српских и словенских језика и књижевности“, навела је Томић, додајући да је темељна мисао при оснивању била да се под овим називом оствари већа комуникативност научних питања и тема. Како је нагласила, научне референце реномираних аутора подстичу младе проучаваоце језика и књижевности да својим радовима допринесу разноликости тумачења, а посебан значај представља то што је Октоих добио категорију М-24 у категоризацији научних часописа коју додјељује Министарство науке Републике Србије. „Часопис Октоих посједује чудесну мисију да научном и стручном валоризацијом језичких и књижевних тема обнавља и развија свијест о писмености, духовности и култури српског народа“, закључила је професорица Томић.
Проф. др Драга Бојовић истакла је да Октоих није пуки зборник радова, већ часопис са јасном уредничком концепцијом. Осврћући се на посљедње три свеске, издвојила је три најупечатљивије тематске линије: Његоша, који се прожима кроз сва три броја, затим српски језик у својој граматичкој, историјској и дијалекатској дубини, док трећу линију чини савремена језичка пракса.
„Књижевност показује ширину која је њена значајна вриједност – од дубровачке ренесансе и барока, преко усмене књижевности, до српског модернизма и свјетске књижевности 20. вијека“, навела је Бојовић, истичући да посебан дио чине радови посвећени духовном и византијском насљеђу у српском пјесништву, док прилози и прикази представљају природну допуну научним радовима. Нагласила је да је шеснаести број часописа изашао у години обиљежавања двовјековног трајања Матице српске: „Часопис Октоих говори научним аргументом, чињеницом и трајањем у времену у којем се о језику често говори без знања и одговорности, и управо је то његов највећи допринос.“
Доц. др Јелена Газдић скренула је пажњу на ликовно рјешење корица часописа, на којима се налази минијатура из Мирослављевог јеванђеља, једног од најдрагоцјенијих споменика српске рукописне књиге из 12. вијека, док сам назив Октоих упућује на прву српску штампану књигу – Октоих првогласник из 1494. године. „Мирослављево јеванђеље и Октоих означавају различите епохе у развоју српске писмености, али и свједоче о континуитету српске писане ријечи, од средњовјековне традиције до раног ћириличког штампарства“, истакла је Газдић.
Подсјетила је да се појава Октоиха 2011. године мора посматрати у контексту друштвено-историјских околности након референдума 2006. године, када су питања језичког идентитета, службеног статуса и нормативног уређења постала центар социолингвистичких истраживања. Управо је први двоброј часописа у цјелини био посвећен тим темама, окупљајући еминентне професоре попут Јелице Стојановић, Драге Бојовић и Милоша Ковачевића. Током свог петнаестогодишњег развоја, закључила је Газдић, Октоих је успио да одржи континуитет и изгради препознатљив научни профил захваљујући преданом раду уредништва и сарадњи научника из Црне Горе, Србије и других славистичких средина.
Промоција је одржана у оквиру Дана Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Извор и фото: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
