Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас, 1. августа 2026. године, на празник Преподобне Макрине, Светог Стефана деспота српског и Преподобне Евгеније, служио је са свештенством и свештеномонаштвом Свету архијерејску литургију у Цркви Светог апостола Матеја на Вилусима код Никшића.
Вјерном народу, сабраном у овој светињи коју је 1904. године освештао Митрополит црногорско-приморски Митрофан Бан, архипастирским словом се, након прочитаног Јеванђеља, обратио Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије.
Владика је казао да се управо у овоме јеванђелском зачалу говори о једном од оних чуда које је Христос учинио овдје на земљи, умножавајући седам хљебова и неколико риба како би нахранио мноштво народа које се налазило у пустињи већ три дана, слушајући Његову проповијед.
„Из ове приче можемо да видимо шта значи када народ има доброг пастира, када народ има свога оца и он о свему мисли“, казао је Епископ диоклијски.
Подсјетивши да Господ, на другом мјесту, каже: Не зовите никога учитељем ни оцем, јер у вас је један Учитељ и један Отац, Преосвећени је појаснио да се сви остали, који уче и налазе на том мјесту, управо угледају на Бога:
„Јер је Он једини Отац и једини прави и истински Учитељ. А сви остали само по угледу на Бога покушавају, колико год могу, да Га у томе подражавају. И видимо како Бог о свему брине. Брине не само да човјек стекне духовну храну, као што смо видјели да је Он три дана говорио томе народу и поучавао га, него и када је потребно, онда Он и оно што је земаљско, што је тјелесно, даје такође човјеку. А не треба заборавити да све што имамо и добијамо, све то добијамо из руке Божије. И сами наш живот ми примамо из руке Божије, а и онда све оно остало што нам је потребно, све то Бог нама даје.“
По његовим ријечима Бог једино не може дати ономе ко не жели од Њега да прими, што се види и из данашње јеванђелске приче гдје је било је мноштво народа са Христом у пустињи и слушало Његове ријечи, али и много више оних који нису били са Христом. Видјели су да Он чини чуда, видјели су да исцјељује, видјели су да на чудесан начин храни народ, али опет су срца њихова остала тврда и непокорна.
„Зато и ми, драга браћо и сестре, треба да се угледамо на оне који увијек за Христом иду, јер је Христос дошао баш због тога да нас спасе, да нас, иако духовно гладне, да нас нахрани и да нас врати у оно прво наше обиталиште, у рај и у Царство небеско. Зато и ми треба да се трудимо да од Бога тражимо Његову помоћ и да будемо учесници Његове благодати“, бесједио је Владика Пајсије.
Управо су такви Свети које данас славимо: Света царица Милица и Деспот Стефан Високи. Можемо само замислити колико је био тежак крст Деспота Стефана, када је видио и народ ојађен и како се царство урушава.
„Али он није поклекао, него је сву наду своју положио на Бога и зато га у оним црквеним пјесмама, у његовој служби, пореде са царом Соломоном по мудрости његовој и да је он био дат српском народу као што је цар Соломон био дат јеврејском народу. И заиста, ми у његовом примјеру можемо да видимо шта значи када се човјек налази у невољи, а опет ни у чему не оскудијева, јер сву наду своју полаже на Бога.
Тако, дај Боже, да и ми у свим данима живота свога, сву наду своју полажемо на Бога, да нас Бог штити и да нас чува од свега онога што штети и човјеку и човјечијој природи“, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Весна Девић
Фото: Максим Шестаков
