Select Page

Поводом 35 година од упокојења пјесника Васка Попе у оквиру друге вечери 13. Трга од ћирилице, одржан је програм „Васко Попа – Игре на усправној земљи” у башти Куће нобеловца Ива Андрића. Попа је један од најпревођенијих и најутицајнијих српских пјесника и један је од малобројних који је продубио и проширио српско пјесничко искуство.

Како је казао проф. др Ранко Поповић, Попа се бавио и антологијом и пјесничким хумором из којег настаје “Урнебесник”, “Снови и сновиђења”, као и “Јутро мислено” која се тиче српске средњовјековне поезије, а коју за живота није смио да објави.

– Пресудна је била његова задивљеност српском народном поезијом и књижевношћу. То га је одвело тамо гдје је остварио велико дјело и то је први велики знак његове поетике. Те знаке заправо могу да нам дају његове антологије. Поред пјесничког рада, он се бави и антологијским радом, али само на оним темама гдје је осјећао потпуну емпатијску везаност, казао је Поповић.

Читајући Попу могуће је дати му модернистичке особине, слободан стих, отклон од интерпункције, риме, али са друге стране одликује га и нешто класицистичко, а то је строга организација, сматра проф. др Горан Радоњић.

– То јесу пјесме које се могу читати самостално, али су оне истовремено дио неких цјелина, прије свега једног циклуса, па онда се ти циклуси “уланчавају” у књигу, а онда су све књиге заправо повезане и чине једну цјелину. Дјело Васка Попа је цјелина. Свака његова књига праћена је неким графичким симболом, што осим на ту снажно изражену језичку димензију, указује да је то језик који скреће пажњу на себе. Он нас учи да на нови начин опажамо свијет, скреће нам пажњу на најважнија питања, на идентитет, на смисао свијета, на то какав је тај свијет и ко смо ми у њему и чему треба да тежимо. И што је важно, нарочито у нашем времену суровог индивидуализма, то је питање заједнице. Да живимо као неко ко је дио заједнице и ко ствара, да би та заједница постојала и опстала, истакао је Радоњић.

У музичком дијелу програма наступила је Вишња Дукић за гитаром а модераторка Теодора Ковач казивала је стихове Васка Попе.

На Тргу од ћирилице, вечерас од 20:30 на Белависти, слиједи монодрама о првом реформатору српске ћирилице “Слушај како говорим – Сава Мркаљ”  ауторке проф. др Гордане Илић Марковић, у режији Душана Ашковића и у извођењу Дејана Стојаковића.

Извор/фото: РТХН

 


Warning: Undefined array key "query" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 22

Warning: Undefined array key "v" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 24

Pin It on Pinterest

Share This