У Подгорици је 27. априла 2026. године откривена спомен-плоча посвећена братској слози и суживоту грађана Подгорице, са ликом сусрета блаженопочившег Митрополита Амфилохија и покојног Халита Ђечевића из 1992. године. Плочу су открили предсједница Скупштине Главног града, др Јелена Боровинић Бојовић и г. Кемал Ђечевић, у присуству протојереја Мирчете Шљиванчанина, старjешине цркве Светог Ђорђа под Горицом, представникa Митрополије црногорско-приморскe.
Овај догађај кулминација је вишегодишњих напора да се његује сјећање на једну од најдубљих прича о заједништву Подгоричана различитих вјера – прича о Марковданској литији и вјековном гостопримству које је надживјело ратове и рушилачке пориве.
Обраћајући се присутнима, предсједница Скупштине истакла је да ова спомен-плоча надилази симболику класичног спомен-обиљежја и представља трајну потврду вриједности које обликују идентитет Подгорице као заједнице засноване на међусобном поштовању, разумијевању и блискости међу људима.
„У времену када су подјеле често гласније од онога што нас спаја, овакви примјери подсјећају да је увијек и свуда најважније бити човјек“, поручила је Боровинић Бојовић, додавши да братска слога, међувјерски склад и суживот остају најчвршћи залог за будућност Подгорице. На плочи, израђеној од гранита, налази се фотографија сусрета Митрополита Амфилохија и Халита Ђечевића из 1992. године, као и натпис „Слога је духовно богатство Подгорице“ исписан ћирилицом и латиницом. Та фотографија и тај натпис нису ту случајно – они свједоче о тренутку када је након пола вијека тишине поново оживјела Марковданска литија.
Наиме, традиција Марковданске литије вијековима је везана за подгоричко насеље Дрпе, гдје се некада налазио манастир Светог апостола и јеванђелисте Марка. Постоји и вјеровање се да га је основао Свети Сава и у њему смјестио сједиште Зетске епископије. Доласком Османлија манастир је порушен, а на временом је ту изграђена и кућа породице Ђечевић. Сваког 8. маја, на дан Светог Марка, вјерни народ предвођен свештенством кретао се од цркве Светог Ђорђа ка Дрпама, управо ка кући Ђечевића. Литија би се заустављала испред њиховог дома, гдје би их ова честита породица дочекивала са ракијом, водом и косовским божурима, а свештеници би благосиљали њихово домаћинство.
Овај обред је прекинут након Другог свјетског рата. Седамдесетих година прошлог вијека срушени су и посљедњи видљиви остаци манастирске камене ограде и капије. Тада је Халитов отац, како је касније свједочио покојни Халит Ђечевић, потрешен рекао синовима да би више волио да је изгубио њих него да је срушена та капија – толико је била јака веза ове породице са древном светињом.
Тама заборава трајала је педесет година. Преокрет је наступио 1992. године, када је Митрополит Амфилохије поново предводио литију ка Дрпама. На прагу своје куће, домаћин Халит Ђечевић дочекао је владику незаборавним ријечима: „Гдје си владико, чекамо те педесет година“. Тај сусрет, забиљежен фотографијом која краси данас откривену спомен-плочу, означио је обнову Марковданске литије, која се од тада сваке године одржава као живи симбол братске слоге и међувјерског склада. Током свог гостовања у емисији „Живоносни источник“, покојни Халит је евоцирао успомене на вријеме када на Марковдан у Подгорици није радила ниједна продавница, занатска радња ни школа, јер је цијели град учествовао у овој великој свечаности.
„Подгорица може напредовати само као град отвореног срца, град у којем се људи поштују и уважавају без обзира на разлике. Братска слога, међувјерски склад и суживот остају наш најчвршћи залог за будућност“, закључила је Боровинић Бојовић.
Данас, захваљујући иницијативи предсједнице Скупштине Главног града и подршци Митрополије и породице Ђечевић, та прича има своје спомен обиљежје. Спомен-плоча у Улици Октобарске револуције од сада ће трајно подсјећати да слога није само ријеч, већ стварност која се у Подгорици живи вјековима.
