У прву недјељу по Педесетници, 7. јуна 2026. године, када Црква Христова прославља Недјељу Свих светох, крипта Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, посвећена Свим светима, свечано је прославила своју славу.
Празнично литургијско сабрање било је испуњено радошћу Васкрсења Христовог, благодарношћу Богу и молитвеним сјећањем на све оне који су у свим временима, родовима и народима, благодаћу Духа Светога просијали светошћу и постали живи свједоци Царства небеског.
Светом службом Божијом началствовао је протејереј Михаил Матвејевич Подолеј клирик Руске православне цркве, настојатељ Цркве Светог Јована Кронштатског у Санкт Петербургу, а саслуживали су му протојереји-ставрофори: Далибор Милаковић и Игор Балабан, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић и Никола Пејовић, јереј Илија Арзејкин, клирик Руске православне цркве, као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног Светог јеванђеља, сабраном вјерном народу бесједио је протејереј Михаил, који је подсјетио да се сваки недјељни дан у Цркви прославља као дан Васкрсења Христовог, а да ова прва недјеља по Педесетници има посебно мјесто, јер након празника Силаска Светога Духа Црква прославља Све свете Божије.
Говорећи о тајни Свете Тројице и прослављању Свих светих, он је истакао да се кроз имена и животе светих открива „слава и љепота наше вјере”, као и природа човјекова која је освећена и обожена самим Господом.
„Можемо рећи да су ови свети људи дар Господа Цркви Његовој”, поручио је протејереј Михајло, нагласивши да светитељи нису само они који су очишћени срцем, него они који су примили Господа у себе и већ овдје, на земљи, посвједочили оно на шта је призвана цијела творевина — да Бог буде „све у свему”.
Он је подсјетио да је Јеванђеље ријеч Божија коју хришћанин није позван само да слуша, него и да испуњава животом. Посебно је нагласио да је потребно исповиједати Господа Исуса Христа као Сина Божијег, свјесни да такво исповиједање понекад подразумијева и жртву.
„Господ каже: Ко хоће да иде за Мном, нека узме крст свој и нека иде за Мном. То је наш живот, драги моји”, казао је отац Михајло, додајући да љубав према Богу не значи занемаривање ближњих, него управо истинску љубав, бригу и жртву за њих.
По завршетку Свете литургије преломљен је славски колач и освештано славско жито, чиме је празнична радост настављена у духу благодарности и литургијског заједничарења.
Сабраном народу потом се обратио старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења, протојереј Никола Пејовић, честитајући славу крипте и подсјећајући да је свака недјеља дан Васкрсења Христовог, а да је ова недјеља посебна јер Црква у њој прославља Све свете.
Отац Никола је нагласио да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије, надахнут Духом Светим, благословио да крипта Саборног храма буде посвећена Свима светима, јер је и мјера његовог живота и његово поимање Цркве било управо светотачко — да човјек није створен за смрт и пролазност, него за живот вјечни.
„Бити светитељ није привилегија само појединих људи, него призив сваком човјеку. Бог нас ствара и доводи у овај свијет са само једном жељом — да постанемо свети”, поручио је протојереј Никола.
Говорећи о смислу светости, он је нагласио да она није пука моралност, нити само одраз етичких врлина, него прије свега дар благодати Божије и човјеков одговор на Божију љубав.
„Све оно што чинимо у Цркви није ништа друго него путоказ како и на који начин ми постајемо свети”, казао је отац Никола, додајући да празник Свих светих није случајно установљен одмах након Тројичиндана и Педесетнице, јер су свети управо Духом Светим, носећи своје људске борбе, слабости, муке и патње, постали истински заступници пред Господом.
Он је посебно заблагодарио гостима из Санкт Петербурга — протејереју Михаилу, настојатељу Храма Светог Јована Кронштатског, који је предстојао вечерњим богослужењем у навечерје празника и Светом литургијом на дан славе, као и јереју Илији Арзејкину.
Осврћући се на бесједу протејереја Михајла, отац Никола је нагласио њену суштинску поруку: да ништа и нико не смије да буде препрека између човјека и Бога, и да човјек ништа не смије претпоставити Богу. Када је Бог на свом мјесту, додао је он, онда и све остало у човјековом животу — супружници, дјеца, родбина, пријатељи, парохијани и кумови — бива постављено на своје мјесто и благословено Христом Богом.
„Сви смо данас сабрани у једној љубави, у једној вјери, у једној радости Духа Светога, у једној Цркви светој, саборној и апостолској, коју ни врата паклена неће надвладати”, поручио је отац Никола.
Он је узнио и молитву да Господ подари мир братским народима Русије и Украјине, да страдање престане и да се благослов Божији настани у срцима свих људи.
На крају, протојереј Никола је заблагодарио овогодишњим домаћинима славе — Горици и њеним синовима Слободану, Василију и Димитрију — који су са љубављу и благословом учествовали у припреми овогодишње славе крипте Саборног храма. Пожелио им је да их Сви свети прате на свим животним путевима, ма гдје их они водили, уз очинску жељу да се увијек враћају своме дому и својој Цркви.
У име овогодишњих домаћина сабране је поздравила Горица, која је истакла да је немјерљива љубав у срцима њених синова Слободана, Димитрија и Василија, а посебна радост и част у срцу мајке којој су повјерили да заблагодари на благослову да буду домаћини славе крипте.
„Немјерљива је љубав у срцима мојих синова Слободана, Димитрија и Василија, а можете замислити колико је љубави и среће у срцу мајке којој су повјерили да се захвалим на благослову и великој, немјерљивој части да ми данас будемо достојни домаћини славе крипте”, казала је Горица.
Она је нагласила да је ова част утолико већа јер се вјерни народ у крипти сабира у љубави, слози и молитви, а посебно зато што у њој почива блаженопочивши Митрополит Амфилохије, кога је назвала „нашим срцем, нашом душом и нашим светитељем”.
Захваливши породици Радовић, која им је претходне године предала славу, Горица је са љубављу честитала и новом домаћину, пожељевши му да наредно славље дочека у здрављу, миру и радости.
„Христос васкрсе, на славу, на срећу и на добро свима вама. Изволите на трпезу љубави”, поручила је домаћица славе.
Дио славског колача предат је новом домаћину славе за наредну годину, Новици Чупићу.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
