Пре нешто више од годину дана Архив Српске Православне Цркве је отворио врата истраживачима у згради Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.
Томе је претходила одлука Светог Архијерејског Синода да карловачка архивска грађа црквеног порекла поново буде под окриљем и управом Српске Православне Цркве након што је од 1949. до 2019. године о њој водила рачуна Српска академија наука и уметности. Како сазнајемо од директора Архива Српске Православне Цркве др Радована Пилиповића, недавно су уз подршку Министарства културе Републике Србије сређени читаоница и канцеларијске просторије којим Архив располаже у згради Карловачке богословије. Напомиње да, откако су прошле године у марту карловачки црквени фондови поново доспели у Архив Српске Православне Цркве који њиме управља, није се пуно тога променило у раду са корисницима. Сви који су заинтересовани за историју Цркве добијају уз благослов Синода дозволу да приступе грађи, уколико није на додатној обради или дигитализацији.
– Пред управом Архива Српске Православне Цркве су изазови обнове зграде која му је додељена на Тргу Бранка Радичевића 6, код саме чесме „Четири лава“. За сада је у току израда документације о инвестиционо-техничком одржавању тог здања, а нешто од архивистичке опреме, као што су полице, витрине и други мобилијар је већ смештен у просторије. Темпо развоја архивистике у Сремским Карловцима зависиће и од подршке осталих државних, републичких и покрајинских институција – каже др Пилиповић за „Дневник“. По његовим речима, архивско наслеђе Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима представља препознатљив печат на архивској мапи Србије. Нису само у питању акта и документи Карловачке митрополије који додатно издижу Сремске Карловце у породици културних градова и средишта, него су то и папири који се односе и на крајеве јужно од Саве и Дунава.
– Прошлогодишња изложба „Документа Српског Сиона – печати и потписи српских патријараха и митрополита у Сремским Карловцима (1690–1918)“, организована и отворена уз подршку Светог Синода, показала је на прави начин вредност, значај и лепоту писанога документа српског црквеног порекла и еклисијалног канцеларијског пословања – истиче Пилиповић. – Фондови црквеног архива у Сремским Карловцима проширени су документацијом Патријаршијског управног одбора који је од 1936. до 1941. године заседао у Сремским Карловцима, као и збирком досијеа свештеника и монаха који су рукоположени после 1941. године. Та грађа је сређена аналитички. На јесен је у плану изложба архивских докумената „Митрополит Стефан Стратимировић као црквени и национални вођ (1790–1836)“, у оквиру које ће бити приказана документа из његовог архипастирског рада, живот цркве и народа.
Додаје да се ревизијом старих митрополијско-патријаршијских фондова наметнула тема „Хроника малих људи и свакодневни живот у Карловачкој митрополији 1690–1790“, па се може очекивати да се јавности ускоро предоче светли примери побожности и занимљиве повести људи који су откопали скривено благо у Иригу 1757. године, али и како се црква борила против сујеверја средином 18. века.
Извор: dnevnik.rs
