Историчар Пеђа Вукић о стогодишњици Мојковачке битке
Почетком ове 2016. навршава се 100-годишњица Mоjковачке битке. Сада је прави тренутак да се рекапитулирају до сада изречени судови о овом знаменитом историјском чину црногорске, али и укупне српске народне повјеснице. Под командом дивизијског генерала Јанка Вукотића, око 6.500 бораца Санџачке дивизије црногорске војске зауставило је наступање око 20.00 аустро-угарских војника према долини Лима и Поткомовљу, и тиме омогућило неометано повлачење војске Краљевине Србије према Подгорици и Скадру. Најтежи окршаји у Мојковачкој бици одвијали су се управо на Бадњи дан и Божић 6. и 7. јануара 1916.
У раздобљу краљевске Југославије о Мојковачкој бици исказивани су искључиво позитивни судови у сфери јавног мишљења. Величајући хероизам њених учесника, владика Николај Велимировић ће рећи: „Да није било Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану“.
У раздобљу социјалистичке Југославије, о овом великом историјском чину није се много говорило. Па ипак, историјски значај Мојковачке битке, барем јавно, никад није доведен у питање. Поводом 50-годишњице битке, подигнут је 1966. споменик њеним учесницима на улазу у Мојковац. На споменику је представљена спомен-плоча са натписом: „Јунацима Мојковачке битке. Гинули су за слободу и братство. Зато и данас живе. 1915/1916-1966“. Споменик са тим истим натписом и данас се налази на свом мјесту.
Поводом 80-годишњице битке, настојањем савезне југословенске владе на мојковачкој војној њиви постављен је 1996. скроман споменик са инспиративним натписом: „Ми смо пали да би Србија и Црна Гора живјеле“. Овај натпис је непозната рука уклонила неку годину након отцјепљења Црне Горе 2006. Демолирање овог споменика дешава се у вријеме милитантне антисрпске хистерије која у Црној Гори траје несметано од краја 90-их година, и која не јењава. Напротив, са протоком времена само добија на интензитету. Идеолози антиспрства и „новог погледа“ на историју Црне Горе негативно вреднују Мојковачку битку сматрајући је колективном погибијом без смисла и циља. По њима, борци Санџачке дивизије и њен прослављени командант дивизијар Вукотић борили су се за великоспрске интересе, а не за интересе Црне Горе, и самим тим, ни овај велики историјски чин не заслужује поштовање и уважавање званичне јавности Црне Горе. Са становишта реалних историјских чињеница обезвређивање значаја Мојковачке битке суштински значи и обезвређивање свих црногорских бојева за слободу од боја на Крусима 1796. до Мојковачке битке 1916. Јер, основни војно-политички и национални сан свих црногорских господара од митрополита Петра I Светог до краља Николе био је не само одбрана Црне Горе и њене слободе од спољних непријатеља, већ и мукотрпно настојање ослобађања неослобођених територија српског народа у циљу стварања јединствене српске националне државе. А српска народносна свијест у старој, предјугословенској Црној Гори било је владајуће осјећање народа, што сада више није случај. Политички циљеви савремене Црне Горе дијаметрално су и непомирљиво супротни националним и политичким тежњама минуле, паријархалне Црне Горе. Успомене на минулу Црну Гору које одавно више нема на јави, чувају само архивска акта, стара периодика коју мало ко чита, и корпус епских народних пјесама о Мојковачкој бици великог народног барда Радована Бећировића-Требјешког. И сам учесник мојковачке епопеје, Радован је својим епским стваралаштвом овјековјечио овај велики чин наше повјеснице и значајно допринио да се у колективној народној свијести дефинитивно обликује својеврсни култ Мојковачке битке и њених јунака.
Када је у питању српска национална заједница на Балкану, њен суд о мојковачкој епопеји мора остати узвишен и непромијењен. Својим колективним духом овај велики чин наше прошлости суштински симболизује начело српског националног и државног интегрализма, начело за чије су оживотворење најбољи синови Црне Горе, Србије и прекодринских српских земаља у безбројним минулим ратовима и страдањима положили своје животе.
Јунацима мојковачке епопеје нека је вјечан спомен!
Извор: Свевиђе – бр. 102
Фото: Министарство одбране РС
