Недјеља 30. по Педесетници, уочи празника Рођења Христовог – Недјеља Светих отаца молитвено је прослављена у Храму Светих Кирила и Методија у Марибору.
Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење пароха мариборских, протојереја Саве Косојевића и протојереја Милана Јовановића, као и ђакона Александра Миљановића из Загреба.
У литургијској бесједи, Епископ Кирило говорио је о вјери као темељу духовног живота, подсјетивши да су старозавјетни праоци, пророци и праведници „вјером, послушањем и надом ишчекивали Месију“, много прије Његовог доласка, и том вјером свједочили Бога кроз покајање и праведни живот. Нагласио је да се Рођење Христово не може посматрати издвојено, већ у цјелини домостроја спасења, који обухвата и Његово страдање, смрт и Васкрсење.
Говорећи о Христовом родослову, Владика је подсјетио да се у њему налазе и праведници и велики грешници, и истакао да их све повезује покајање, те да Бог долази да спаси грешнике, а не само праведне.
Посебну пажњу Епископ Кирило посветио је хришћанском васпитању дјеце, истакавши да су дјеца највећи дар и одговорност породице, али и благослов за будућа покољења. Говорећи о црквено-народним обичајима уочи Божића, везивању дјеце, мајки и отаца, нагласио је њихов дубоки симболички смисао у свјетлу тајне Оваплоћења и породичне љубави, која је, како је рекао, „најближа Божијој љубави, јер је без интереса“.
Владика је подсјетио да хришћанство није само учење или морални систем, већ живот у Богу, који обухвата лични, породични и друштвени живот, те позвао вјернике да „најприје ишту Царство Божије“, упутивши честитку поводом предстојећег празника Рођења Христовог.
На крају Литургије, Епископ Кирило се осврнуо на празник Отаца, истакавши да очинство у хришћанском смислу представља „велику обавезу и велики крст“, подсјетивши да је муж позван да буде „спаситељ породице, заштитник и да воли своју жену као себе самога“, по угледу на Христа „који је живот свој положио за Цркву“. Нагласио је да је хришћански позив јасно записан у Новом завјету и да се не исцрпљује у ријечима, већ у свакодневном живљењу.
Литургијском сабрању присуствовао је и Алојзије Цвикл, Надбискуп мариборски, са сарадницима, који је у братском обраћању упутио божићну поруку мира и благослова, нагласивши да се Христос жели родити „не само у Витлејему, него у срцима и породицама“, јер је Он „мир који свијет не може дати“ и темељ заједништва међу људима.
На крају Литургије, по народном обичају, деца су везала Владику Кирила, а он им је подијелио дарове и благословио их.
Парох мариборски, протојереј Саво Косојевић, захвалио се Епископу Кирилу на архипастирској ријечи, као и Надбискупу Цвиклу на братској посјети, уз молитвену жељу да Господ свима подари снагу, мудрост и благодат у сваком добром дјелу.
Литургијско сабрање у манастиру Лепавини
Претходног дана, у суботу 3. јануара, у манастиру Лепавини Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету литургију, уз саслужење сабрата манастира Лепавина, јеромонаха Атанасија, протосинђела Венијамина (Ковачића) из манастира Ваведења у Београду, протојереја Радована Димитрића, пароха копривничког, јереја Бранислава Тодоровића, пароха великопоганачког и ђакона Александра Лукића из Загреба.
У литургијској бесједи Епископ Кирило је говорио о недељама које претходе Божићу као периоду у ком нас Црква подсјећа на старозавјетне пророке и праведнике који су унапријед најављивали Оваплоћење Сина Божијег. Подсјетио је да су пророци, попут Исаије и Данила, не само наговијестили долазак Месије, већ и јасно указали на начин Његовог страдања и спаситељску улогу у историји свијета.
Говорећи о тајни Оваплоћења, Владика Кирило је нагласио да Христос није дошао као учитељ који само даје упуте или морална правила, већ као Богочовјек који „прима целокупну људску природу у своју божанску ипостас“ како би је исцијелио и обновио. „Хришћанство није само философија, нити се може свести на систем вриједности“, истакао је Епископ Кирило, „већ је хришћанство живљење у Богу и са Богом и подразумијева практичан живот у заједници са Њим“.
Посебно је говорио о улози крштења као почетка новог живота у Христу, кроз које човјек прима „сјеме благодати“, које се даље развија постом, молитвом, покајањем и учешћем у Светим тајнама. Упозорио је да духовни живот који не води братољубљу, љубави према ближњем и смирењу није истински хришћански, а подсјетио је и да су завист, осуђивање и нетрпељивост знакови духовне заблуде.
Владика је нагласио да спасење остаје дар слободе: човјек је позван да га прихвати или одбије, али да се духовни пут увијек провјерава Светим писмом, предањем светих отаца и учењем Цркве. „Ако не волимо ближњега, кога видимо, не можемо вољети Бога, кога не видимо“, подсјетио је владика, истакавши да се тајна Оваплоћења не исцрпљује у прошлом догађају, већ се непрестано остварује у животу Цркве, нарочито у Светој евхаристији.
На крају бесједе, Епископ Кирило поздравио је протосинђела Венијамина, који је дуги низ година живео и служио у Загребу, истакавши да се сада налази на новом послушању у Београду, уз молитвену жељу и позив да и убудуће долази у ову заједницу и доноси јој благослов.
Преосвећени је затим упутио божићни и новогодишњи поздрав, пожељевши вјерницима да им Господ испуни „спасоносне жеље“, нагласивши да се човјек треба молити прије свега за оно што је на спасење, уз молитве Пресветој Богородици, „брзој помоћници“.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
