Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, у оквиру Љетње школе српског језика за странце, организовала је радионицу калиграфије, посвећену вјештини која писмо не посматра само као средство комуникације, већ и као форму у којој се препознаје траг духа и времена.
Пета радионица калиграфије почела је предавањем о историји српског писма професорки Јелице Стојановић и Јелене Газдић, које су странце који уче српски језик увеле у почетке словенске писмености, у вријеме када су Ћирило и Методије Словенима донијели не само азбуку, већ и нову вјеру.
„Ћирилица је остварила свој континуитет до данас, док је глагољица, као компликованије писмо, настала много раније. Она се састоји од круга и троугла и на неки начин носи симболику хришћанства. Словенима који су примали хришћанство Ћирило и Методије хтјели су да покажу шта оно представља. Круг је симбол вјечности, а троугао симбол Свете Тројице“, казала је проф. др Јелица Стојановић.
„Акценат је био на развоју нашег писма – глагољице и ћирилице, односно на почецима словенске писмености. Мислим да је полазницима који у свом језичком искуству већ познају ћирилицу то на неки начин и отежавајућа и олакшавајућа околност. Рецимо, између руског и српског језика постоји доста сличних, али и различитих слова, док је полазницима са Запада једноставније да науче ћирилицу и да је везују искључиво за српски језик, а не за свој. У суштини, то је индивидуална ствар, али мислим да је управо у томе и суштина калиграфске радионице“, сматра доц. др Јелена Газдић.
Сам чин исписивања слова, под вођством инструкторке калиграфије Маје Гргур, за полазнике је био много више од вјежбе рукописа. Већини је писање глагољице било најтеже, али и најзанимљивије.
„Научили смо да пишемо ћирилицу и глагољицу. Било је веома интересантно јер нисам много знала о тим писмима. Најтеже је писати глагољицом“, казала је Анђа Кодбил, полазница из Русије.
„Глагољица изгледа веома лијепо. Занимљиво је писати њоме зато што слова изгледају веома необично. То је посебно словенско писмо које су направили Ћирило и Методије за Словене и не личи на друга писма“, казао је Виталиј Пакулов из Русије.
За поједине полазнике калиграфија није само вјежба писања, већ начин да боље упознају језик који уче.
„Ћирилица је веома старо писмо које се мијењало током историје. Упознао сам разлике између старословенског и данашњег језика“, казао је Илија Миладиновић, полазник из Њемачке.
Овогодишњу Љетњу школу српског језика похађају полазници из једанаест земаља. Настава језика, књижевности, историје и културе у Никшићу траје до 23. јула, уз ваннаставне активности – екскурзије, часове фолклора и етнографије. Посљедња четири дана полазници ће провести у Херцег Новом, гдје их очекује завршно тестирање.
Извор: РТНК
Фото: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори
