Ове године, по први пут, дјеца „Клуба малих-великих писаца“ ЈУ Народна библиотека „Његош“ из Никшића учествовала су на Петом дјечјем умјетничком фестивалу „Филиграни“, који организује Умјетничко удружење „Бистрица“ из Призрена. Идејни творац овог фестивала је Радмила Кнежевић, глумица и пјесникиња из Призрена.
Фестивал „Филиграни“ већ пети пут заредом окупља дјецу и младе ствараоце из различитих крајева, његујући кроз умјетност, књижевност, музику и културу вриједности заједништва, стваралаштва и очувања културног насљеђа. Фестивал је одржан у Манастиру Светих Архангела код Призрена, гдје су учесници са Косова и Метохије, из централне Србије, Сјеверне Македоније, Црне Горе и Канаде, током пет дана боравили и учествовали у бројним креативним радионицама посвећеним књижевности, словенској писмености, музици, ликовној умјетности, глуми, библиотекарству, култури и очувању културног насљеђа.
„Посебно значајне биле су радионице глуме, на којима су се дјеца, уз озбиљан и предан рад, припремала за завршни програм фестивала. Све радионице биле су пажљиво осмишљене, унапријед планиране и стручно вођене од стране умјетника, професора и стручњака који су током цијелог трајања фестивала били заједно са дјецом, преносећи им своје знање, искуство и љубав према стваралаштву“, навели су из ЈУ Народна библиотека „Његош“, преноси РТНК.
Тема овогодишњег фестивала била је задужбинарство, живот и дјело великог призренског добротвора Симе Андрејевића Игуманова, као и значај словенске писмености.
Првог дана фестивала одржане су књижевне радионице које су водиле предсједница фестивала Радмила Кнежевић и професор српског језика и књижевности Биљана Комарица. Учесници су се упознали са значајем задужбинарства у српској традицији, као и са животним путем и дјелом Симе Андрејевића Игуманова, великог призренског добротвора чија је задужбина омогућила оснивање Призренске богословије „Светих Кирила и Методија“. Кроз разговор, предавања и креативан рад, дјеца су размишљала о значају доброчинства, образовања и очувања духовног и културног насљеђа.
„Истог дана одржана је и музичка радионица коју је водио Стефан Илић, умјетник и солиста групе „Калем“. Полазници су имали прилику да уче традиционалне пјесме из Призрена, упознају основе хорског вишегласног пјевања и развијају своје музичке способности. Посебна пажња посвећена је дјеци која су показала таленат за соло извођење, што је додатно обогатило музички дио фестивала. Другог дана фестивала учесници су се упознали са мисијом Свете браће Ћирила и Методија, словенских просвјетитеља по којима Призренска богословија носи име. Кроз предавања и креативне радионице сазнали су више о настанку словенске писмености и глагољици као првом словенском писму, а потом су имали прилику да исписују ријечи и појмове глагољским словима“, додаје се у саопштењу које преноси РТНК.
Посебан дио програма био је посвећен креативном писању, током којег су учесници писали писма Сими Андрејевићу Игуманову, исказујући своја размишљања о значају образовања, доброчинства и очувања културног и духовног насљеђа.
„Другог дана фестивала, у оквиру програма који је обухватао различите едукативне и креативне садржаје, одржана је и радионица библиотекарства коју је водила Босиљка Пешут, професор српског језика и књижевности и библиотекар.
Током ове радионице дјеца су се упознала са историјом настанка библиотека, њиховим претечама и првим облицима чувања писане ријечи који датирају још од прије четири хиљаде година. Посебна пажња посвећена је првим сачуваним дјелима записаним на глиненим плочама, као и развоју библиотека кроз различите историјске периоде, све до савремених библиотека данашњице. Кроз разговор, питања и практичан рад, учесници су имали прилику да се упознају са начином рада библиотека, значајем књиге и мисијом библиотекара у очувању знања и културе. Дјеца су била подстицана да постављају питања, да износе своја запажања и да самостално долазе до закључака. На крају радионице имала су задатак да креативно осмисле изглед својих букмаркера, што је додатно подстакло њихову машту и стваралачки дух. Радионица је протекла у веома пријатној и инспиративној атмосфери“, истакли су из ЈУ Народна библиотека „Његош“.
Трећи дан фестивала био је посвећен упознавању богатог духовног, културног и историјског насљеђа Призрена, једног од најзначајнијих српских средњовјековних градова. Обилазак је реализован уз стручно вођење Радмиле Кнежевић, предсједнице фестивала, која се потрудила да учесници на занимљив и прилагођен начин упознају најзначајније светиње, историјске локалитете и културне знаменитости овог града.
Учесници су посјетили Манастир Светих Архангела, величанствену задужбину цара Душана, гдје су се упознали са историјом манастира, значајем његовог оснивања и духовном улогом коју је имао кроз вијекове. Посјетили су и Богородицу Љевишку, једну од најзначајнијих српских средњовјековних светиња, која се налази на Листи свјетске баштине УНЕСКО-а, као и Саборну цркву Светог Ђорђа, Цркву Светог Ђорђа (Руновића), Цркву Светог Николе – Тутићеву и Манастир Свете Недеље.
„Током обиласка дјеца су сазнала бројне занимљивости о историји, архитектури, умјетности, духовном значају светиња, као и о њиховом страдању и обнови кроз различите периоде. Овај програм био је драгоцјена прилика да непосредно упознају вриједности културног насљеђа и значај његовог очувања. Посебан утисак на све учеснике оставила је посјета старом језгру Призрена, гдје су обишли Камени мост, један од најпрепознатљивијих симбола града, Шадрван, стару градску чаршију и чувени Платан цара Душана, који вијековима свједочи о богатој историји царског Призрена. Посебан дио програма била је посјета Призренској богословији „Светих Кирила и Методија“, једној од најзначајнијих српских просвјетних и духовних установа. Учесници су се упознали са историјатом Богословије, њеним значајем за образовање и духовни живот, као и са животом њених ученика кроз више од једног и по вијека постојања“, додаје се у саопштењу.
У Богословији су са посебном пажњом слушали приче о животу и дјелу Симе Андрејевића Игуманова, рођеног Призренца и великог задужбинара, који је 1871. године основао ову установу, вођен идејом да су образовање, просвјета и духовност темељ очувања идентитета једног народа. Захваљујући његовој несебичној задужбини, како се истиче у саопштењу, бројне генерације свештеника, професора и интелектуалаца стицале су знање управо у овој установи.
„Током посјете Богословији организоване су и едукативне радионице, кроз које су дјеца разговарала, постављала питања и размјењивала искуства. У оквиру фестивала одржане су и ликовна, музичка и радионица глуме, кроз које су млади учесници развијали креативност, умјетнички израз и љубав према култури. У оквиру ликовне радионице, коју је водила Александра Спасић, учитељица и хоровођа, уз подршку Уроша Спасића, дјеца су кроз умјетнички израз упознавала живот и дјело Симе Андрејевића Игуманова, као и значај словенске писмености и образовања.
Радионица је била осмишљена кроз неколико тематских цјелина. Прва тема носила је назив „Од сиромашног дјечака до задужбинара““, додаје се.
Кроз разговор и креативни рад, полазници су размишљали о дјетињству Симе Игуманова, његовим сновима, животном путу и великом добротворном дјелу које је оставио будућим генерацијама. Дјеца су креирала књигу са сегментима из његовог живота, повезујући ликовни израз са причом о његовом путу од скромних почетака до великог задужбинарског дјела.
Друга тема била је „Портрет Симе Игуманова“, коју су полазници реализовали у просторијама Призренске богословије „Светих Кирила и Методија“. Кроз израду портрета дјеца су на свој начин представила лик и значај великог призренског добротвора чија је задужбина оставила дубок траг у области образовања и просвјете.
Трећа тема носила је назив „Школа – највеће богатство, кућа знања“. Кроз своје радове дјеца су представљала школу као мјесто учења, раста, стварања и заједништва, али и као симбол знања и будућности генерација које долазе.
Кроз све активности полазници су развијали машту, креативност и умјетничко изражавање, али су истовремено стицали и дубље разумијевање значаја образовања, културе и очувања духовног и историјског насљеђа.
Четврти дан фестивала протекао је у знаку рада, дружења и припрема за завршну свечаност.
„Све радионице биле су пажљиво распоређене, а дјеца су увјежбавала стечена знања и технике, припремајући програм који ће представити посљедњег дана фестивала. Иако су долазили из различитих средина и земаља, учесници су за кратко вријеме постали добро уигран тим, повезан заједничким интересовањима, љубављу према умјетности и жељом да покажу оно што су научили. Велики допринос томе дали су сви ментори и водитељи радионица који су са посвећеношћу радили са дјецом, стварајући атмосферу у којој су се осјећали прихваћено, сигурно и мотивисано за нове изазове.
Пети дан фестивала протекао је у завршним припремама, пробама и договорима око сваког детаља завршног програма. Учесници су са великим узбуђењем припремали наступ, а током поподневних часова одржана је свечана приредба на којој су представили дио онога што су стварали током фестивалских дана. Програм је отворен поздравним ријечима оца Дионисија, а присутнима су се обратили и предсједник Општине Призрен Бојан Савић, директорица ЈУ Народне библиотеке „Његош“ Лиана Живковић, организатори и учесници фестивала“, кажу из библиотеке.
Завршна свечаност била је круна петодневног рада и дружења, прилика да дјеца покажу своју креативност, таленат и знање које су стекла кроз бројне радионице:
“Она је уједно била и потврда да умјетност, култура и образовање представљају најљепши начин повезивања младих људи из различитих средина. Боравак на фестивалу „Филиграни“ био је за све учеснике драгоцјено искуство испуњено новим знањима, пријатељствима и незаборавним тренуцима. Посебан значај имао је боравак у Манастиру Светих Архангела, јер је за све учеснике представљао јединствено искуство – прилику да се непосредно упознају са духовним насљеђем и осјете снагу мјеста које вијековима свједочи о култури, вјери и историји. Овакви сусрети имају посебну вриједност јер младима пружају прилику да кроз заједнички рад упознају једни друге, размијене искуства и изграде нова пријатељства. Фестивал „Филиграни“ показао је да култура и умјетност могу бити снажна веза међу младим ствараоцима различитих средина.“
Дјеца „Клуба малих-великих писаца“ ЈУ Народна библиотека „Његош“ из Никшића достојно су, како се наводи у саопштењу, представљала свој град и Црну Гору, показујући љубав према писаној ријечи, књизи, умјетности и стваралаштву.
„Поносни смо на њихов рад, посвећеност и успјех, а организаторима фестивала захвални на гостопримству и прилици да будемо дио једног овако значајног културног догађаја. Фестивал „Филиграни“ остаје драгоцјена успомена и потврда да су знање, култура, умјетност и заједништво вриједности које повезују генерације и стварају мостове међу људима“, закључују из ЈУ Народна библиотека „Његош“.
Фото: ЈУ Народна библиотека „Његош“
