У Недјељу Свих светих, прву по Духовима, 15. јуна, молитвено је обиљежена осамдесетогодишњица страдања великог народног збјега на путу од Подгорице (Везировог моста) до Зиданог моста у Словенији.
Светом архијерејском литургијом у Храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита будимљанско-никшићког г. Методија и преосвећене господе епископа пакрачко-славонског Јована и буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, свештенства и свештеномонаштва из више епархија наше Цркве, у молитвеном присуству вјерног народа.
Појао је женски хор Храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, а водила га је Софија Антић.
По прочитаном јеванђелском зачалу, бесједио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије поручивши да је Божији промисао устројио да баш на празник Свих светих молитвено обиљежимо осамдесетогодишњи спомен на страдање остатака краљевске војске у отаџбини, свештеника и преко 20.000 вјерног народа, којег су Титови комунисти побили у Словенији, послије завршетка Другог свјетског рата, током маја и јуна 1945. године:
„Побијени су на звјерски начин без суда и пресуде, лишени права на гроб и достојни помен. Међу побијенима било је много оних који су пострадали без икакве своје кривице, само зато што су били антикомунисти. Било је наравно и грешних, али нико се од њих није одрекао своје вјере нити своје Цркве.“
Архиепископ цетињски је нагласио да се данас сјећамо оних који су побијени братском руком а послије тога злом вољом и насиљем комунистичких власти гурани у заборав преко 50 година Међутим, њих Бог није заборавио, ни њих, ни њихово страдање:
„Данас на празник Свих светих над њиховим расутим костима по словеначким брдима и јаругама, помолићемо се усрдно заупокојеном молитвом са светима упокој Христе душе слугу твојих. Вршећи овај помен не призивамо нове братске сукобе и освету, не дао Бог, него призивамо мир душама побијених и опроштај гријехова и њима и онима који су их побили. Увјерени смо да су се они пред Богом праведним судијом већ измирили и једни другима опростили. Ако је тако на небу, онда нека тако буде и међу нама овдје на земљи.“
На крају свог архипастирског слова Високопреосвећени Митрополит Јоаникије најсрдачније је заблагодарио драгом Владици Кирилу и његовом свештенству на братској љубави и великом труду око организације овог помена.
„Посебно се захваљујемо браћи Словенцима на гостопримству и свему што су учинили за очување сјећања на страдање наших сународника побијених од комуниста. Браћа Словенци, а међу њима посебно истичем драгог пријатеља доктора Митју Ференца, учинили су велико дјело, пронашли су око 600 масовних гробница, побијених православних хришћана по јаругама брдовите и шумовите Словеније. Због тога Словенији и драгим Словенцима дугујемо вјечну и братску захвалност“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, чију бесједу можете прочитати ОВДЈЕ.
Литургијском сабрању у Храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, присуствовали су предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, потпредсједник Владе Црне Горе Будимир Алексић и министар Славен Радуновић, као и више посланика Скупштине Црне Горе и госпођа Николина Милатовић Поповић в.д. помоћника директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије.
Свету литургију је преносио Први програм Телевизије Словенија.
Парастос у Камнишкој Бистрици
Након евхаристијског сабрања, обиљежавање осамдесетогодишњице страдања великог народног збјега у Словенији, настављено је у Парку сјећања у Камнишкој Бистрици, испред Спомен-капеле посвећене Свештеномученику Јоаникију и са њим пострадалим свештеномученицима и мученицима. Парастос невино пострадалим жртвама, којима се ни дан-данас не зна ни гроба ни мрамора, служили су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји, у молитвеном присуству вјерног народа.
Након молитве за упокојене присутнима су се обратили Епископ пакрачко-славонски Јован, господин Андрија Мандић, предсједник Скупштине Црне Горе (његову бесједу можете прочитати ОВДЈЕ) и господин Урош Пирц, поджупан Општине Камник.
Сабору у спомен на страдање мноштва невиних, побијених од братске руке у прољеће 1945. године, присуствовали су и потомци пострадалих из разних крајева Црне Горе. Посјету спомен подручју у Камнишкој Бистрици сваке године организује Удружење „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из Будве, које се годинама бави судбином око 20.000 мушкараца, жена и дјеце, који су се нашли у словеначким шумама, у намјери да се придруже Енглезима. У мјесту Камнишка Бистрица, само у једној од више гробница затрпано је око 3.500 учесника збијега из Црне Горе.
Подсјећамо да је невино пострадалим први парастос у Камнишкој Бистрици служио 2006. године блаженопочивши Митрополит Амфилохије са тадашњим епископом будимљанско-никшићким, а садашњим Митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем, свештенством и вјерним народом.
Удружење „Открићемо истину“ на мјесту гдје се налази једна од највећих масовних гробница из тог времена, подигло је спомен-капелу посвећену Светом свештеномученику Јоаникију црногорско-приморском и са њим пострадалим свештеномученицима и мученицима, коју су 13. јуна 2015. године освештали и у њој служили Литургију и парастос блаженопочивши Митрополит Амфилохије и тадашњи мирополит загребачко-љубљански, садашњи Патријарх српски г. Порфирије. Тада је прочитано преко шест хиљада до тада прикупљених имена страдалника.
Весна Девић
Промоција књига о страдању великог народног збјега на путу од Подгорице до Словеније
Дан раније, у суботу, 14. јуна, у препуној свечаној сали Парохијског дома Храма Светих Кирила и Методија у Љубљани, одржана је промоција двије важне и тек издате књиге – зборника текстова са научних скупова под називом „Страдални пут – од Везировог до Зиданог моста“ у издању Митрополије црногорско-приморске и књиге „Каиновски злочин – од Везировог до Зиданог моста“, аутора протојереја-ставрофора др Велибора Џомића, у издању Црквене општине Љубљана.
Овим промоцијама започело је обиљежавање осамдесете годишњице мученичке кончине великог народног збјега у ком су се налазили остаци Краљеве војске, свештенство и народ Црне Горе, које је у љето 1945. године, у Словенији, сустигла братобилачка рука њихових сународника. Животе је тада изгубило преко 20 000 људи, међу којима много жена и дјеце, као и Словенаца који су се супротставили револуционарном терору.
На представљању зборника текстова са научних скупова „Страдални пут од Везировог до Зиданога моста“, говорили су Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, проф. др Будимир Алексић, потпредсједник Владе Црне Горе и проф. др Срђа Трифковић, док су књигу „Каиновски злочин од Везировог до Зиданог моста (1944-1945)“, представили аутор, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Срђа Трифковић и др Будимир Алексић.
Промоцији су присуствовали и њихова преосвештенства епископи пакрачко-славонски Јован и буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, Његова екселенција Надбискуп и Митрополит љубљански мсгр. Станислав Зоре, помоћница директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије госпођа Николина Милатовић Поповић, представници дипломатских представништава Републике Србије, Босне и Херцеговине и Републике Грчке, господин Миљан Марковић, предсједник Скупштине Тиват, представници удружења „Открићемо истину“, као и представници више српских друштава која дјелују на територији Републике Словеније.
На почетку скупа женски хор Храма Светих Кирила и Методија појао је Тон деспотин, тропар Духова и песму Ево Господа. Ђакон Петар Козакијевић поздравио је окупљене у име Црквене општине, а потом је поздравне и уводне ријечи сабранима упутио Његово преосвештенство Епископ др Кирило.
Владика Кирило цитирао је ријечи блаженопочившег Патријарха Павла изговорене 1992. године на опијелу у манастиру Подластва: „Нисмо данас дошли ову светињу да повређујемо, него да зацелимо старе ране. Целивајући ове унижене и патничке кости наше браће, улудо побијене братском руком, ми се клањамо људском достојанству, одајемо дуг њима и правди Божјој, да би те кости биле вечита опомена нама и нашим поколењима — да никада више не дигне руку брат на брата свога“, и додао да се ране зацјељују праштањем.
„Оно што прво упада у очи јесу размјере те страшне трагедије: толике хиљаде уништених, углавном младих живота. Толика мржња. Толико одсуство самилости према ближњем. Са становишта цивилизацијских вриједности, то је масовна егзекуција без суда и пресуде: убиство невиних – свештеника, жена и дјеце. На списку пострадалих, који броји више хиљада имена, налазе се и млади дјечаци, а мислим да је мало породица из Црне Горе и Херцеговине које на том путу нијесу изгубиле бар једног свог члана. Упркос томе, Црква није посегнула да суди о том догађају, него је тражила у том часу таме Христово Распеће и Његов гроб — и пронашла га је у крсном путу Светог свештеномученика митрополита Јоаникија Липовца и других свештеномученика и мученика који су пострадали са њим. Црква их је канонизовала. Није навела сва њихова имена, већ само нека, да би нам она била путоказ. Имена свих зна само Бог. Баш због тога што не знамо имена свих светих и установљен је празник Свих светих — који ове године прослављамо баш сутра“, рекао је Епископ Кирило у уводном обраћању окупљенима.
Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је у свом излагању исказао залагање за пописивање и научно истраживање свих злочина – и четничких и комунистичких и нацистичких, свих без изузетка, а нарочито оних злочина који су се догодили међу браћом.
„Када вршимо помене, молимо се Богу за покој душа оних који су пострадали, имамо осјећај да су се пред Богом жртве и злочинци већ измирили, они су већ одавно сви пред лицем Божијим, а тај мир који је већ постигнут на небу треба да се догоди и међу нама. Али мира не може бити докле се не сазна истина, докле се истина не открије и докле ту истину, ма колико она била горка, не прихватимо, да се са њом у потпуности суочимо. Видимо, за разлику од оних на небу, да међу нама нема још увијек те спремности да се суочимо са истином“, поручио је Митрополит, чије излагање са промоције у цијелости можете прочитити ОВДЈЕ.
Проф. др Будимир Алексић, рекао је да је „у самом наслову зборника инсигнирана тематика – страдални пут националне Краљевске војске, свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, ненаоружаног народа – жена дјеце и стараца, пут од Везировог моста у Подгорици до Зиданог моста овдје у Словенији који је трајао од новембра 1944. до јуна 1945. године. Ови научни скупови били су покушаји да се одговори на неколико питања – шта се то догађало у Црној Гори у јесен 1944, који су разлози навели Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и свештенство митрополије, припаднике Краљевске војске, али и друге, бројну нејач, да крену на пут сопственог мученичког страдања? Куда су се они кретали, којим правцем? Ко их је све на том путу нападао и убијао и ко их је напокон издао, преварио и жртвовао? То су питања на која српска историографија још увијек није одговорила и научни скупови у Подгорици и Бања Луци били су покушај да се на та питања одговори на један научно утемељен начин“, рекао је професор Алексић.
Народни гуслар и уредник часописа „Светигора“ господин Рајо Војиновић на гуслама је извео потресни спјев „Компартијске јаме у Црној Гори“, аутора Радована Бећировића Требјешког. „Пјесма је настала након самих злочина, такозваних лијевих скретања с краја 1941, и почетка 1942. године у Црној Гори. Као и у другим ситуацијама и овдје је поезија реаговала много прије историографије. Радован Бећировић био је старац који се упокојио 1986. године и који је због те пјесме једва живу главу сачувао“, казао је господин Војиновић прије извођења пјесме.
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић заблагодарио је Богу што у јубиларној години, када молитвено обиљежавамо осамдесету годишњицу страдања великог народног збјега – свештенства, монаштва, интелектуалаца, духовне и националне елите Црне Горе, „али и не само тог народа из Црне Горе него и страдања људи из Словеније, Хрватске и Србије, на неких 650 масовних гробница, колико је према мом сазнању до данас пронађено, евидентирано и обиљежено у Републици Словенији. Захваљујем се пре свега Његовом Преосвештенству Епископу Кирилу који ме је подстакао да припремим ову књигу за ову годишњицу и да му се захвалим на благослову да Црквена општина љубљанска буде издавач књиге, да се захвалим и протојереју Александру Обрадовићу, архијерејском намјеснику љубљанском и протојереју Бориславу Ливопољцу, старјешини храма Светих Кирила и Методија у Љубљани који су се својски потрудили да ова књига угледа светлост дана овим поводом“, рекао је прота Џомић.
Отац Велибор је казао да рад на оваквим књигама личи на цијеђење суве дреновине јер су архивски депои још увијек затворени. Истакао је да је књига најмање настала на архивској грађи која припада државним и безбједносним структурама тог времена, јер је иста у највећој мери недоступна истраживачима, а највише на архивској грађи Митрополије црногорско-приморске и свједочанствима преживјелих.
„Имао сам ту срећу да упознам у Америци, Канади и по Европи упознам значајан број људи који су преживели ту голготу и тај пакао на земљи, да упознам оне који су тај свој болни крик, тај вапај за истином, да не остане незабележено, преточили на странице Гласника српског историјско-културног друштва Његош из Чикага, Американског Србобрана, других часописа који су штампани у нашој емиграцији и књига. Сретао сам те људе и записивао њихова сведочења колико је било могуће, скупљао са разних страна да би на неки начин реконструисали ту слику тог пута како га је народ звао од Везировог до Зиданог моста, а оба топонима су символички“, казао је прота Велибор.
Вече на ком су промовисана та два важна дјела завршено је појањем стихире Педесетнице, тропара новомученицима српским и химне Тон деспотин, које је појао мушки византијски хор Храма Светих Кирила и Методија у Љубљани.
Прослава јубилеја, као и издавање књиге „Од Везировог до Зиданог моста“, омогућена је подршком Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у Региону Министарства спољних послова Републике Србије, на чему им Црквена општина Љубљана и Митрополија загребачко-љубљанска топло благодаре, објавила је на свом сајту Митрополија загребачко-љубљанска.
П.К.
Фото: Алексеј Ристић
